Požuri polako

Da li vas je surova ubrzanost sveta u kome živimo uvukla u svoj vrtlog? Da li uspevate da postignete sve što ste isplanirali na dnevnom nivou ili se već na polovini dana pogubite od svega što ste sebi zacrtali?

Festina lente, o tome vam pričam.

Požuri polako, deviza je kojom se vodim. Jer, brzo a kuso može svako. Trudim se da budem temeljita, a konkretna, uspešna i kompletna. Stremim ka prioritetnim ciljevima, tražim i borim se za ono što sam zaslužila, a sa skromnim i realnim zahtevima stičem pravo i mogućnost za nove ideje i potrebe, koje se zahvaljujući iskustvu laganog brodarenja kroz dan olako ostvaruju. Mene tok svakog dana vodi na nekoliko strana. Trudim se da nađem vremena za sebe, a da potom nesebično sebe pružim drugima. Drugujem sa satima i minutima koji neumorno protiču i uživam u tom druženju. Ne želim da dozvolim da mi vreme bude neprijatelj, jer u tom slučaju jedino što meže da se desi je da postanem neprijatelj sama sebi. A to je ono što najmanje želim.

Kako nam se proleće približava, dok hitam gradom da niz obaveza završim kradom, opčini me usput cvrkut ptica, maštu mi zagolica. Oduševi me devoka koja u prevozu, umesto da čeprka po pametnom telefonu, čita knjigu. Ljubazna prodavačica u radnji (a tako ih je malo!) začini mi raspoloženje i odagna po koju dosadnu brigu. Postoji još pregršt ovakvih trenutaka koji usporavaju dan, a zapravo ga podstiču i ubrzavaju. Čine ga vrednim pamćenja.

I da ne dužim više, nadam se da ste shvatili ono što sam želela da vam kažem? Zato, haj’’te sa mnom u ovu ubrzano laganu šetnju kroz život. Garantujem da će vam se svideti!

Fotografije u postu:

1. Power Point moj dobri drug i ja :D

2. slika skinuta sa neta