U postu koji čitate danas glavnu ulogu igra mašta. Mašta toliko bujna da je na kraju postala stvarnost! Jer, ono o čemu vam pričam u ovom akrostihu, ja ljudi kao da sam stvarno doživela! :)
Moj dan na letećem ćilimu, o tome vam pričam.
Moj dan na letećem ćilimu, o tome vam pričam.
Izvor: www.number11train.deviantart.com |
Mašta stvarnost može biti
zato haj’te u avanturu sa
mnom, upustite se bez ustezanja svi
verujte, nećete zažaliti.
Oduvek sam znala
da Aladinove avanture
nisu šala,
pa evo me sada sa njime u
duetu,
prkosimo vetru, mašemo
svetu,
a ćilim nas nosi kao da
smo pera
i sa nama razne avanture
smera.
Jedan oblak zamuti nam vid,
to je tornado koji se
sprema
da posle njega ničega
nema,
presekosmo mu i vrtlog i
plan,
ljudima toga neba
ulepšasmo dan.
Drug moj iz bajke,
znajući da su lepota
zemlje sve sveta majke,
čarobnim pokretom ruku
svojih pokaza mi trik
i gle čuda, još lepši je
svet,
za sve nam majke drage ja
od oblaka napravih jedan veliki cvet.
Aladinova i moja tura tek se zahuktava,
znajte, zaista je strava!
I dok u ćaskanju zadrsmo
u temu,
jedan ogroman neboder nas
prenu,
a na njegovom vrhu ona
gorila iz filma,
da vidite tek taj osećaj,
umalo mu ne postadosmo zalogaj,
ali ne, ne želimo da
našoj avanturi tu bude kraj.
Neboder je iza nas, šta li nas sad čeka,
dolazi nam neki talas
izdaleka,
to je cunami u pohod
krenuo,
ali mu je dobri duh iz
Aladinove lampe misli prenuo
i umesto kobnog talasa
postade talas mali što
sruši kulu od peska,
koju na plaži, u igri,
napraviše brat i sestra.
Nastavljamo sa dobrim delima
zahvaljujući gore
pomenutom duhu,
a on u svom moćnom ruhu
pre nas zapazi kako na
pučini mora jedan brod tone
i kako sa druge strane
lavovi krdo antilopa gone.
Duh lavove čudnim krikom
na drugu stranu skrenu,
a brod prstima svojim iz vode izvuče u trenu.
Ako si tako rešio,
dobri duše, još bolji
druže,
ajmo da omogućimo da nam
planetu zle glasine Maja ne ruše,
smaka sveta spasimo je,
jer teško će biti
Sunčevom sistemu bez nje.
Laganim letom patroliramo svetom,
krpimo omotač ozona,
vazduh čistimo,
ali iskreno, malo i na
sebe mislimo.
Eno kućice moje,
nedavno se u nju doselih,
ali u nedostatku vremena
i sredstava svu je ne opremih,
pa jedan lep tepih za
dnevnu sobu poželeh,
a Aladin i duh i za to
rešenje imaju,
jer sa prodavnicom
čarobnih letećih ćilima odlično štimaju.
Totalno sam happy,
čujte i počujte svi,
sada obitavam u
Aladinovom svetu,
njegova kuća sva je u
cvetu,
jer je, opet duhu hvala,
sultanova ćerka na njegov
šarm pala,
svoje srce mu dala
i danas mu žena postala.
Energija i radost na njihovom venčanju šire pozitivnu struju,
cika i graja se čuju,
ljudi, ovo je venčanje iz
bajke
od zadovoljstva, svakog prisutnog obuzimaju
čarke.
Ćilim opet leti,
sada sam na njemu sama,
pa zato hitam opet svetu
mom po svoju jaču polovinu,
da i on zajedno sa mnom
doživi čar i lepotu vožnje na letećem ćilimu.
E da, bez njih ne bi bilo potpuno sve,
to su dečica naša, naše
svetle tačke,
naša sunca, naša sreća,
tek sa njima će avantura
na ćilimu da bude lepša i veća.
Moćni ćilim vodi nas sve četvoro u čarobni svet,
šta mislite koji?
Pa Laponija nam prva na
spisku stoji,
hitamo da upoznamo Deda
Mraza,
tog svima nam dragog
deku,
pa ćemo zajedno sa njim i
irvasima niz čarobnu nebesku reku
da delimo poklone dobroj
deci sveta,
jer želimo da u
novogodišnjoj noći
svakom ponaosob osmeh na
licu cveta.
Ćilimčiću mili, kako ne bi bili čili,
s tobom u duetu dođosmo i
do duge,
a tu je tek sve čarobno,
da uživamo, nema nam
druge.
I na kraju duge jedan svetlucavi put,
kuda li vodi, pitamo se
svi?
''To je Zemlja snova!'',
duga odgovori.
Lizalice, bombone, oblaci od marcipana,
u ovoj zemlji nema
dijetalnog plana,
jedeš ono što ti pod ruku
dođe,
a sve tako ukusno i
slasno
i ono što je važno,
kilogrami se ne gomilaju,
u Zemlji snova slatkiši
svačijom dušom sviraju.
Izlazimo iz ove divne zemlje
džepova punih slatkiša,
u daljem letu susrete nas
kiša,
ali ne kisnemo, vidi ti
to,
čim je kapljicu osetio,
ćilim dragi odmah nam
iznad glave kišobran otvorio.
Melodičnim tonom svojoj nas kući naš nebeski drug vodi,
sa njime je tako divno da
se brodi,
da možemo ne bi se
rastajali nikada,
ali eno krova našeg,
ćilim na njega sleti i u tren oka, iznenada odleti.
Uputio se verovatno da nekom drugom ulepša dan?
Naša kućica, naša
slobodica, kažemo u glasu,
kad gle sreće, gle čuda
prava,
leteći ćilim glavom i
bradom u našoj dnevnoj sobi spava!
Sad se sećam onog miga
koji Aladin uputi dobrom duhu,
hteli su da nam tepih
zablista u kući u tajnovitom stilu i ruhu,
a prodavnica letećih
ćilima, njihov saradnik stari,
želju za lepim, čarobnim
tepihom nam ostvari.
Sada nam je uz njega
svaki dan avantura bez kraja,
a porodično gnezdo divno
mesto koje nas neraskidivom vezom spaja!
Izvor: www.wannabemagazine.com |
Nadam se da ste uživali u ovom mom danu? Ono što je zanimljivo za nastanak ove pesme je to što sam je napisala u svrhu učestvovanja u jednom konkursu gde je trebao da se opiše dan na letećem ćilimu, a nagrada za pobednika konkursa bila je, ni manje, ni više, nego tepih. Ovo moje izmaštano iskustvo donelo mi je pobedu i taj tepih. I kao što kraj pesme kaže, evo ga stvarno u našoj dnevnoj sobi gde me svakodnevno rado seti na moj čarobni let i poručuje da - sve je moguće! :D
Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica