Moj dan na letećem ćilimu

U postu koji čitate danas glavnu ulogu igra mašta. Mašta toliko bujna da je na kraju postala stvarnost! Jer, ono o čemu vam pričam u ovom akrostihu, ja ljudi kao da sam stvarno doživela! :) 

Moj dan na letećem ćilimu, o tome vam pričam. 

Izvor: www.number11train.deviantart.com

Mašta stvarnost može biti

zato haj’te u avanturu sa mnom, upustite se bez ustezanja svi

verujte, nećete zažaliti.

Oduvek sam znala

da Aladinove avanture nisu šala,

pa evo me sada sa njime u duetu,

prkosimo vetru, mašemo svetu,

a ćilim nas nosi kao da smo pera

i sa nama razne avanture smera.

Jedan oblak zamuti nam vid,

to je tornado koji se sprema

da posle njega ničega nema,

presekosmo mu i vrtlog i plan,

ljudima toga neba ulepšasmo dan.

Drug moj iz bajke,

znajući da su lepota zemlje sve sveta majke,

čarobnim pokretom ruku svojih pokaza mi trik

i gle čuda, još lepši je svet,

za sve nam majke drage ja od oblaka napravih jedan veliki cvet.

Aladinova i moja tura tek se zahuktava,

znajte, zaista je strava!

I dok u ćaskanju zadrsmo u temu,

jedan ogroman neboder nas prenu,

a na njegovom vrhu ona gorila iz filma,

 da vidite tek taj osećaj,

 umalo mu ne postadosmo zalogaj,

ali ne, ne želimo da našoj avanturi tu bude kraj.

Neboder je iza nas, šta li nas sad čeka,

dolazi nam neki talas izdaleka,

to je cunami u pohod krenuo,

ali mu je dobri duh iz Aladinove lampe misli prenuo

i umesto kobnog talasa

postade talas mali što sruši kulu od peska,

koju na plaži, u igri, napraviše brat i sestra.

Nastavljamo sa dobrim delima

zahvaljujući gore pomenutom duhu,

a on u svom moćnom ruhu

pre nas zapazi kako na pučini mora jedan brod tone

i kako sa druge strane lavovi krdo antilopa gone.

Duh lavove čudnim krikom na drugu stranu skrenu,

 a brod prstima svojim iz vode izvuče u trenu.

Ako si tako rešio,

dobri duše, još bolji druže,

ajmo da omogućimo da nam planetu zle glasine Maja ne ruše,

smaka sveta spasimo je,

jer teško će biti Sunčevom sistemu bez nje.

Laganim letom patroliramo svetom,

krpimo omotač ozona, vazduh čistimo,

ali iskreno, malo i na sebe mislimo.

Eno kućice moje,

nedavno se u nju doselih,

ali u nedostatku vremena i sredstava svu je ne opremih,

pa jedan lep tepih za dnevnu sobu poželeh,

a Aladin i duh i za to rešenje imaju,

jer sa prodavnicom čarobnih letećih ćilima odlično štimaju.

Totalno sam happy,

čujte i počujte svi,

sada obitavam u Aladinovom svetu,

njegova kuća sva je u cvetu,

jer je, opet duhu hvala,

sultanova ćerka na njegov šarm pala,

svoje srce mu dala

i danas mu žena postala.

Energija i radost na njihovom venčanju šire pozitivnu struju,

cika i graja se čuju,

ljudi, ovo je venčanje iz bajke

od zadovoljstva, svakog prisutnog obuzimaju čarke.

Ćilim opet leti,

sada sam na njemu sama,

pa zato hitam opet svetu mom po svoju jaču polovinu,

da i on zajedno sa mnom doživi čar i lepotu vožnje na letećem ćilimu.

E da, bez njih ne bi bilo potpuno sve,

to su dečica naša, naše svetle tačke,

naša sunca, naša sreća,

tek sa njima će avantura na ćilimu da bude lepša i veća.

Moćni ćilim vodi nas sve četvoro u čarobni svet,

šta mislite koji?

Pa Laponija nam prva na spisku stoji,

hitamo da upoznamo Deda Mraza,

tog svima nam dragog deku,

pa ćemo zajedno sa njim i irvasima niz čarobnu nebesku reku

da delimo poklone dobroj deci sveta,

jer želimo da u novogodišnjoj noći

svakom ponaosob osmeh na licu cveta.

Ćilimčiću mili, kako ne bi bili čili,

s tobom u duetu dođosmo i do duge,

a tu je tek sve čarobno,

da uživamo, nema nam druge.

I na kraju duge jedan svetlucavi put,

kuda li vodi, pitamo se svi?

''To je Zemlja snova!'', duga odgovori.

Lizalice, bombone, oblaci od marcipana,

u ovoj zemlji nema dijetalnog plana,

jedeš ono što ti pod ruku dođe,

a sve tako ukusno i slasno

i ono što je važno,

kilogrami se ne gomilaju,

u Zemlji snova slatkiši svačijom dušom sviraju.

Izlazimo iz ove divne zemlje

džepova punih slatkiša,

u daljem letu susrete nas kiša,

ali ne kisnemo, vidi ti to,

čim je kapljicu osetio,

ćilim dragi odmah nam iznad glave kišobran otvorio.

Melodičnim tonom svojoj nas kući naš nebeski drug vodi,

sa njime je tako divno da se brodi,

da možemo ne bi se rastajali nikada,

ali eno krova našeg,

ćilim na njega  sleti i u tren oka, iznenada odleti.

Uputio se verovatno da nekom drugom ulepša dan?

Naša kućica, naša slobodica, kažemo u glasu,

kad gle sreće, gle čuda prava,

leteći ćilim glavom i bradom u našoj dnevnoj sobi spava!

Sad se sećam onog miga koji Aladin uputi dobrom duhu,

hteli su da nam tepih zablista u kući u tajnovitom stilu i ruhu,

a prodavnica letećih ćilima, njihov saradnik stari,

želju za lepim, čarobnim tepihom nam ostvari.

Sada nam je uz njega svaki dan avantura bez kraja,

a porodično gnezdo divno mesto koje nas neraskidivom vezom spaja!

Izvor: www.wannabemagazine.com

Nadam se da ste uživali u ovom mom danu? Ono što je zanimljivo za nastanak ove pesme je to što sam je napisala u svrhu učestvovanja u jednom konkursu gde je trebao da se opiše dan na letećem ćilimu, a nagrada za pobednika konkursa bila je, ni manje, ni više, nego tepih. Ovo moje izmaštano iskustvo donelo mi je pobedu i taj tepih. I kao što kraj pesme kaže, evo ga stvarno u našoj dnevnoj sobi gde me svakodnevno rado seti na moj čarobni let i poručuje da - sve je moguće! :D 

Pozdravljam vas do narednog posta,

Milica