Čim
krenu topli dani, razmile se i oni, ovi dosadni paraziti. I umesto da se, tokom
svakog boravka u prirodi, maksimalno opustimo, uvek postoji strepnja i bojazan
da neki krpelj ne postane stanovnik našeg tela. Na roditeljsku žalost, zbog
mekane, tanke kože, uglavnom biraju mališane za svoje utočište. Tako je jednom
krpelju, pre izvesnog vremena, moj dvoipogodišnji mališan postao plen.
Kako
se odvijala celokupna situacija od trenutka kada smo ga uočili na detetovom telu, pa do njegovog uklanjanja odatle, o tome vam pričam u ovom tekstu.
Kad
živiš u kući i kada je tvojim mališanima dvorište omiljeno i glavno mesto za
igru, prosto moraš da budeš spreman na situaciju zvanu ’’krpelj’’. Zato
praktikujemo da se od ove napasti pregledamo svako veče pred spavanje, posebno
obraćajući pažnju na delove tela gde je koža najtanja, kao što su glava,
pazušne jame, unutrašnji delovi laktova i kolena, prepone, predeli iza ušiju i
između prstiju na rukama i nogama. Mada, uopšte ne mora da znači da će se
parazitlija nastaniti baš na tim mestima. Što i dokazuje naš slučaj.
Elem,
te večeri smo imali neke goste i pregledanje je izostalo, pa je krpelj, koji je
odlučio da se nastani na mališanovom ramenu, u blizini ožiljka od BCG vakcine,
imao celu noć da se baškari i gosti. Nije nam prvi put da se susrećemo sa ovakvim iskustvom, ali svaki put kada se ono dogodi, nekako se uspaničim.
Verovatno me uzburka činjenica koliko je Lajmska bolest, čiji su zaraženi
krpelji prenosioci, opasna i surova. Ranije, kada se jednom prilikom krpelj
nastanio kod moje ćerke, pre nego sam krenula da ga čupam, prvo sam ga
premazivala mešavinom alkoholnog sirćeta i soli, i zaista sam ga uspešno,
laganim potezanjem i njegovim okretanjem u suprotnom smeru od smera kazaljki na
satu, izvlačila - celog. Naknadno sam saznala da tretiranje napasti sa bilo
čime pre čupanja može samo da pospeši izlučivanje što veće količine otrova,
ukoliko je krpelj zaražen, pa je ta opcija u novonastaloj situaciji odmah
otpala.
Tako
krenem ja da čupam krpelja. Kako ne uspevam da ga uhvatim prstima, jer je
minijaturan, poslužim se pincetom. Povuci, potegni, okreni, obrni, otkači se
krpelj, ali mu glava, na našu nesreću, ostade u detetovom telu. Mesto uboda je,
kada smo uočili krpelja, bilo malo crvenkasto, ali na sreću nije bilo
koncentričnih krugova koji su pokazatelji da je krpelj zaražen. Nakon njegovog
polovičnog vađenja, crvenilo je ubrzo nestalo, ali se glavica i dalje nazirala.
Konsultovala
sam se sa našim pedijatrom. Reče da nemamo razloga za paniku, jer ne postoji
opominjuće crvenilo na mestu uboda, ali da glava (rilica), svakako treba da se
ukloni. Preporučila mi je da najpre pokušamo da je izvadimo sami, pincetom ili
sterilnom medicinskom iglom, a ukoliko nam to ne pođe za rukom, da dete
dovedemo u dom zdravlja, da sestre to urade. Napomenula mi je da će, ukoliko
koristimo iglu, najverovatnije da se stvori ranica, što je i dobro, jer ukoliko
tom prilikom ne uspemo da izvadimo glavicu, ona će, kada se ranica osuši,
najverovatnije da ispadne sa krasticom. Ukoliko pak ne dođe do toga, doktorka
mi je dala jedan fantastičan savet. Da mesto uboda premažem debljim slojem laka
za nokte, koji bi, kada se osuši, uspešno sa sobom povukao i rilicu. Reče mi i
da ovaj način uklanjanja krpeljeve glave praktikuju mnogi zdravstveni centri,
pogotovo na teško dostupnim mestima, kao što je pupak, gde ovi paraziti takođe
umeju da se razbaškare.
Dali
smo se u akciju. Pinceta nije bila od koristi, pa je morala da radi igla.
Iskrena da budem, nije mi bilo nimalo prijatno da kopam po detetovom telu, ali
bi mi bilo sto puta neprijatnije da to radi medicinska sestra, dok ja, najjače
što mogu, stišćem dete da se ne mrda, pritom ga smirujući, jer sumanuto vrišti.
Nakon dva, tri pokušaja, nisam uspela da iščačkam rilicu (verovatno sam trebala
dublje da zarijem iglu), napravila sam neznatnu ranicu pritom i rešila sam da
tu stanem. Kroz 4-5 dana stvorila se fina krastica, koja je, nakon što smo je
iščačkali, sa sobom povukla i ostatke neželjenog gosta. Ovde smo stavili tačku
na našu neplaniranu avanturu. Nije bilo potrebe za upotrebom laka za nokte.
Ali, ostaje ovo dragoceno saznanje, ukoliko nam se, ne daj Bože, u budućnosti
dogodi slična situacija.
Sa
doktorkom sam se takođe konsultovala da li je potrebno da krpelja nosimo na
ispitivanje. Rekla je da, s obzirom na celokupan razvoj situacije, nema potrebe
za tim. Ako nekoga zanima, to ispitivanje vrši Institut za epidemiologiju,
sektor za preventivnu medicinu VMA i ova ’’usluga’’ staje, ni manje ni više,
nego nepunih 6.000 dinara. Hm, evo još jednog ’’divnog’’ načina naše države za
mužu očajnih, zabrinutih roditelja. :(
Da
li se vama nekada dogodio krpelj? Kako ste se izborili sa nastalom situacijom?
Volela bih da čujem da niste imali ovakvo iskustvo. Ukoliko vam se, ne daj
Bože, dogodi, nadam se da će vam ovaj moj tekst koliko, toliko biti od koristi
za uspešno uklanjanje ove sićušne napasti parazitske naravi.
Update 27.06.2017. u 14:10h
Nakon deljenja ovog teksta na društvenim mrežama, dobih jedan dodatni, fantastičan savet na ovu temu, pa ga delim sa vama u celosti, u vidu fotografije:
Izvori fotografija odozgo naniže:
1. www.childrensoralcare.ca
2. www.cdc.gov