Kad
na vrata zakuca Korona, ko što je ''nesebično'' zakucala i na vrata naše državice, ili
shvatiš, ili ne shvatiš. Prvo ne veruješ, kažeš da neće grom u koprive,
nastaviš da se sećeš i švrćkaš ko gluva kučka, a zapravo već odmah i svoju i
glavu mnogih drugih stavljaš u torbu. Te ne veruješ vlasti, te ne veruješ
glasinama, pa kažeš da je virus kao i svaki drugi i da se da preležati. Onda
malo trezvenije promisliš i iole shvatiš da treba da se smiriš. Da se
stacioniraš i na problem fokusiraš. Onda ti se drugi podsmevaju. Te paničiš
bezveze, te nemaš razloga da brineš jer ne spadaš u rizičnu grupu, te sve je to
propaganda,...
A onda, kada situacija krene da se odvija ko što se nažalost
odvija, i ti što su ti se podsmevali zaćute. I počnu čak da cvikaju mnogo više
no što si ti cvikao. Onda ti se svako malo, zbog paranoje, javljaju te bolovi u
galvi, te svrbuckanje grla, te kašljanje. Pa kreneš da razmišljaš, šta ako!? Pa
te na momente uhvate panični napadi. Plač. Neopisiva tuga. Očaj.
Pa odeš u
nabavku. Pa se očaj duplira, jer šta da nabaviš kad se sve razgrabilo. Sa vrata
apoteka ti se keze natpisi: NEMAMO ALKOHOL, MASKE I RUKAVICE. Krevelje ti se
prazni rafovi marketa gde stoji brašno i toalet papir. Bog te mazo Lazo, moraću
na prinudnu dijetu, misliš se u sebi. Ne želim ni da razmišljam šta će biti
zafali li toalet papira. Neka su se bar neki snabdeli, dabogda se prosrali!
Neeee, ne volim da kudim i osuđujem, pokušavam, al ne mogu trezveno da se
izražavam i rasuđujem. Ako si te sreće da pronađeš makar kilogram oštrog
brašna, eto te na konju! Šećer se još uvek može naći, pa ćemo spremati tulumbe!
Ko šiša bez toalet papira klonju. Kupiš još nekih trista čuda, jer ko zna,
došla su vremena luda. I da, sve vreme nosiš masku od onih nekoliko što su ti
preostale iz lepših dana, kada si ih koristio za rad u prašini ili čišćenje
kupatila. Sto znoja ispustiš, jer te jelte guši, pa se zezneš nekoliko puta i
uhvatiš se za nju jer oće da spadne (a to nikako ne smeš!). Onda dođeš kući i
slučajno ti na netu iskoči slika kako se pravilno stavlja jednokratna maska i
shvatiš da si je sve vreme nosio naopako. Pa ti dođe da se samoubiješ!!!
Kad
dođeš kući procedura ko iz Černobilja da si stig’o. I neka je tako, samo nek je
se pridržava svako. Te se presvlači, te luftiraj stvari, odmah na pranje bacaj
sve. Onda se dohvati onih 50ml alkohola što ti je preostalo i briši svaki kupljeni
proizvod ponaosob. Pa se pogubiš ko guska u magli, ne znaš šta si obrisao, šta
nisi, gde si bio, gde si doš’o, kud si poš’o! Sve više postaješ uveren da si
svojim ukućanima ovim putem doneo virus.
Pa
odeš na net, a tamo se raspisalo i pismeno i nepismeno. I ono što previše
koristi tačku i znak uzvika, i ono što ne zna ni šta je tačka, a kamoli kvačica
na Č, Ć, Ž i Š. Ćosava latinica brate na sve strane! A net prostran, pa u njega
sva papazjanija stane! Pročitaš onda koliko se Korona zadržava na određenim
predmetima. Koliko u vazduhu. Pa pogledaš po koji klip gde nam se obraćaju
zaraženi. Pa onda pustiš tv. Svaki dan zabrane nove, matoraći se šeću ko
leptirići, parkovi tuce puni, proleće je, što vas običan virus buni!? Buniće
nas dragi moji virus sve, kasnije ili pre! Kamo lude sreće da je sve stalo
prvog dana, ne bi nas urnisali postupci nedgovornih i neozbiljnih šarlatana!!!
I
tako u nedogled u svojoj glavi, pored problema i činjenica koje stoje, sam stvaraš još pregršt problema, brineš se,
sekiraš, odgovoran jesi, ostaješ kod kuće, ali zbog nabavke povremeno moraš i da
reskiraš. Pa te dodatno sjebu "rodoljubi" mili što iz najkritičnijih zemalja svojim kućama dojehaše čili. Karantin im smejurija beše, svima nam zabiše nož u leđa i potpisaše tvrdnju da neprijatelja ne treba da se bojiš, jer sa njim znaš kakav scenario možeš da krojiš. ''Prijatelja'' se čuvaj. Mudar plan u vezi sa njima ovih dana kuvaj!
Smirimo
se, stisnimo, Bogu se pomolimo! Jeste proleće buja lepše no ikad do sad, ali
mislimo i na naredno proleće, sada tako daleke 2021. Žilavi smo ljudi, ali
nastavimo li ovako raspasano, virus će strahovito da nam naudi!
Okrilje
doma nam je bilo i biće spas, zato OSTANIMO KOD KUĆE, kažem vam, uz pomoć ovih velikih slova, na sav glas!!!
Pričajte,
šijte maske, pojačajte muziku do daske, pevajte, rasplamsajte
strast, čitajte, zaostalih kućnih poslova se latite, kvarove otklonite, deci se
maksimalno posvetite, ma bilo kojom zanimacijom koja vas ispunjava vreme
skratite i misli skrenite. Ne kreveljite se, ne rizikujte, ne vilenite! Srećnici ste ako imate dvorište, buduća bašta
vam se ko nikad veseli, ma vaš je dan celi za sve one lepe stvari koje vam srce
osmisli i najiskrenije želi!
VAŽNA NAPOMENA: TEKST SA OVOG LINKA MOŽETE SLOBODNO DELITI NA SVOJIM DRUŠTVENIM MREŽAMA. ALI SVAKA NJEGOVA UPOTREBA, TJ. KOPIRANJE I NJEGOVO OBJAVLJIVANJE NA DRUGIM BLOGOVIMA I PORTALIMA BEZ PRETHODNE DOZVOLE I POTPISA AUTORA I NAVODA IZVORA TEKSTA, KAO I KOPIRANJE BILO KOG DRUGOG SADRŽAJA SA BLOGA, PRIBEGAVA TUŽBI ZA KRŠENJE AUTROSKIH PRAVA. O TOME VAM PRIČAM!
Izvori fotografija odozgo naniže:
