Našu
javnost, a naročito pripadnice lepšeg pola, nedavno je uzburkala informacija da
će sve radno sposobne žene do 50 godina morati da se odazovu vojnoj obuci za
davanje prve pomoći i postupanje u vanrednim situacijama. Digle smo se, nego
šta! Pored svega što svakodnevno moždi jednu ženu u našoj zemlji, poštovana
gospoda na vlasti bi i u uniforme da nas metne.
E
zašto ja neću u vojsku i zašto ne spadam u patriotu prvog reda, o tome vam
pričam u ovom tekstu.
Rodiš
se kao žensko. Ne daj bože da si ćerka onih za koje je samo muško dete dete. I
da si još jedna ćerka u nizu dok se ne rodi naslednik! Ukoliko se taj sin nije
ni rodio, do sada si verovatno već i služila vojsku i tokom života izigravala
Virdžinu svom ćaletu.
Ako
ne spadaš u ovu skupinu, onda si SAMO žena. Računam da si kao devojčica imala
bezbrižno i srećeno detinjstvo, pored sebe sve što poželiš, bila dobar đak u
školi, sa večitom težnjom da završiš neki moćan fakultet i da, kada porasteš,
budeš ekspert u svom poslu. Ali, ono SAMO malo kvari viziju. Skontaš tako, kako
godine prolaze, da živiš u državi gde se ne ceni kvalitet, već gde se posao,
termini kod lekara i mnoge druge banalnije stvari završavaju samo ako, na tvoju
sreću ili žalost, imaš ili nemaš nekog poznanika koji bi te na pomenuta mesta ’’ugurao’’.
A onda shvatiš da nemaš NIKOGA. Kažeš sebi, ma nema veze, naći će se već neko
ko zaista ume da ceni prave vrednosti.
Dok
iščekuješ, naiđeš tako kroz život na čoveka sa kime bi taj život i da deliš. Misliš
se, super, dok se ne ukaže prilika za neki adekvatan posao, ostvariću se u
ulozi majke. I, pored svih čarobnih momenata koje majčinstvo nosi, uhvatiš se u
vrzino kolo. Postaneš tipična spremačica. Od jutra do sutra, ko šta radi, ti
pereš, spremaš, presvlačiš, čistiš, odvodiš, dovodiš, ne spavaš, pevaš i kad
bi plakati htela,... I ne prestaneš da čezneš za uspešnom karijerom iako nekad
dođe do situacije da se zapitaš: za šta sam se ja ono beše školovala?
Neka
si i imala tu sreću da se ostvariš na posebnom planu. Titula spremačice ti
svakako ne gine. Jer, kad se skrhkana i psihički i fizički vratiš s posla kući,
čeka te sve ono koje nikuda ne odleti i koje se, uglavnom, piše samo ženama. Uključi
mašinu, usisaj, pospremi, ma blago tebi, blago meni!
No,
da ne skrećem previše s teme, evo zašto ja kažem NE vojsci. Pored svega navedenog
sa čime žena tokom života treba da traje, kakvim bolovima da se predaje (mislim
na porođajno iskustvo), da izigrava muškarca mnogo puta jer oni pravi u ovoj
državi moraju danonoćno da rintaju kako bi porodici obezbedili iole pristojan
život, ja državo nemam vremena za vojsku! Pa ko bi meni čuvao decu, kada im
tata povazdan radi, dok sam ja na vojnoj vežbi? Danas se, i sama znaš državo,
slobodni dani ne dobijaju tako lako!
I,
čekaj državo, zar nismo te osnove prve pomoći i ponašanja u vanrednim
situacijama, trebali imati u osnovnoj školi kao obavezan predmet? Kao što bi to
trebalo da bude i seksualno obrazovanje. Jer, sve je otišlo predaleko. Da ne
citiram onu iz filma Mi nismo anđeli (prvi deo): ’’Danas se klinke,...’’ Beše
nekad domaćinstvo. I to ste, brže bolje ukinuli, te danas deca nisu sposobna ni
krišku hleba sama da namažu.
Neću
u vojsku, jer ne želim! Ovakvim akcijama ti prizivaš rat, državo! Nedavno neki
muškarci već bejahu akteri vojnih vežbi. Nešto se kuva kad non-stop krene da se
priča kako otadžbina treba da se čuva. Ali, stani državo, stani svete, pa zar
nam nije dosta ratova? Uništena detinjstva, spaljeni domovi i strah koji je
ušao u kosti još uvek nam paraju srca. Vi, poštovani državnici sveta,
prepucavajte se na neki drugi, kreativniji način, ne lomite svoja koplja preko
leđa nedužnog življa koje bi da obitava u miru i slobodi. U svetu gde bi majka
da bude majka, otac to što jeste i, iako nisam za razdvajanje polova, opet se
brate zna ko kosi, a ko vodu nosi.
Možda
ja i ne bih imala prođu kroz vojna vrata? Oni koji me čitaju, znaju da je
falinka koja me prati kroz život mnogo puta znala da bude kočnica (evo linka za
one koji su propustili tekst I kad je teško, život je lep). Ovaj put možda mi
zatvori vrata za koja i želim da ostanu zatvorena. :) Možda me i puste da uđem?
Radila bih u kuhinji kao što su u njoj radili nekadašnji vojnici za zdravstvenim
problemom. Kuhinja, neeeeee! Pa na čemu tu više da se obučavam?!
I
za kraj jedno pitanje: da li biste vi, drage žene, stupile u vojne redove?
Pozdravljam
vas do narednog posta,
Milica
Milica
Izvori fotografija odozgo naniže:
1. moj drug Power Point i ja
2. www.dailymail.co.uk
