четвртак, 10. март 2016.

Čudovišta ipak postoje


Dok smo bili klinci, plašili su nas njima. Kada smo postali malo svesniji, onda je krenulo sa razuveravanjem da čudovišta ipak ne postoje. Šta je prava istina? Ja je znam jer u našem domu vlada jedno čudovište, a vrlo je verovatno da ga imate i vi!

Da čudovišta ipak postoje,  o tome vam pričam.

Naše čudovištance, Bumbalo mu ime,
navodi me na ove stihove i rime :)
Ono ima tri para ruku i od federa jednu nogu
i u našoj kući okupiralo je dečiju sobu.
Oči su mu i spreda i pozadi,
ali smo se uvek pitali šta će mu oke i na ušima,
gde sa njima  gleda, šta sa njima radi?

Najviše ga se plaši mama, tj. ja,
pa mu dadoh još jedno buuuuaaa ime - Havarija!
Klinci ga se ne boje
već sa njime straaaašne planove za demoralisanje dečije sobe kroje
i zajedno u paketu postižu da im soba, po neurednosti, bude prva na tapetu!
Petogodišnja seka saveznik mu pravi,
pa bumbanje ne želi da mu kvari,
već lom podržava do srži
i kada soba treba da se sređuje uvek se na distanci drži.
A maleni jednogodišnji bata pajtaš mu od prvih dana,
dečija soba mu omiljena kućna strana,
kad u nju svojim nesigurnim korakom kroči
od zadovoljstva počne da skiči, a od radosti mu se zacakle oči.
I što je za mamu još neshvatljivije,
u takvom rusvaju aktivnosti dečijeg sveta su mnogo zanimljivije!
Od milošte im Bumba zvani vršlja sobom tokom noći, širi kuršlus od ponoći,
a ranom zorom eto i od malenih drugara podrške i pomoći.

Ja se njega bojim, zimskog mi kaputa,
jer često i po drugim sobama u kući zaluta.
Kako mu bujna kosa, luda k’o struja, na brojne oči često pada,
Bumbalo se zanese i obnevidi pokatkada
pa kroči i van sobe u kojoj vlada.
 I eto sreće, eto mu posla tada,
on se ljudi, federaste mu noge,  o urednost spotiče,
njega ona u srce dotiče!

A mamu i tatu duša zna da zaboli
kada im se zalutala kockica pod nogu promoli,
kada posle napornog dana nemaju gde sesti,
kada im naše kućno strašilo brojne neuredne podvale smesti.

I ma koliko se trudili da iz kuće dobije šut kartu,
podmićivali ga krofnama i šnenoklama,
usisivačem i kantom za đubre ga plašili,
nismo uspeli da sprečimo da se Bumbalo kod nas odomaći i raširi.

Pa ako neko rešenje ima, pliz neka piše,
jeste da Bumbalo mališane inspiriše i uvek je na njihovoj strani,
ali narode, pomozite jednoj uplašenoj mami!

Nemojte mi reći da rešenja nema!?
Hoćete da kažete da je za mamu najbolje da umesto da Bumbala ganja, krene mirno da sanja?
Kažete da će, kada deca porastu, Bumbalo naseliti neki drugi sa klincima dom?
Živi bili pa videli, moja malenkost se takvoj budućnosti veseli!


Kakvo je vaše čudovište? Šta je okupiralo i ko ga se najviše plaši? 

Slike u postu odozgo naniže:
1. sa sajta www.ffonts.net
2. sa sajta www.monstercoingame.com

4 коментара:

  1. Ima,ima u svakoj kuci
    negde je mirniji negde malo ljuci.
    Cak i kada deca odrastu,pomislis evo najzad ljudi
    Bumbalo na cas iz sobe izviri,naceri se i kaze ma samo siguran budi...
    Jos uvek skriven u sobama se krije,
    kao da nikad prestao raditi nije.
    Zato treba sklopiti pakt sa njime
    ipak se ne valja zamarati time.
    Pobediti se moze samo ako se ukljuci u igru jednu
    kako pospremiti sopstveni krs i lom uz nagradu vrednu.
    Nek bude crna i mala,slatka ko san
    cokolada jedna -da ulepsa dan.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja se tešila da mi spasa ima
      ali izgleda da će Bumbalu naš dom uvek da štima!
      Kako i sama ne bih postala čudovište i utvara bez nade
      preostaje mi samo da se snabdem tonom čokolade! :D

      Избриши
  2. Bas interesantno,odlicno napisano,kao i sve tvoje uostalom,a sto se tice te tone cokolade,daj malo o mmeni.

    ОдговориИзбриши