Moji Kräuterhof favoriti

U postu napisanom još u martu ove godine dala sam obećanje da ću podeliti sa vama koji su to moji Kräuterhof favoriti i napokon to obećanje ispunjavam. U pitanju su proizvodi koje koristim svakodnevno i kojima sam više nego zadovoljna, te iz tog razloga zaslužuju da se o njima piše u zasebnom postu.

Kräuterhof šampon sa koprivom, Kräuterhof krema za tuširanje za veoma suvu kožu i Kräuterhof konjski balzam, o tome vam pričam.

Kräuterhof šampon sa koprivom koristim već dugi niz godina i iako je moja kosa više suva nego normalna, ovaj šamon namenjen normalnoj kosi izuzetan joj je saveznik. 

Savršeno je neguje i revitalizuje i nakon prirodnog sušenja, kako inače uvek sušim svoju kosu, ona je rastresita, mirsna, lako se rasčešljava. Postoji na tržištu i Kräuterhof balzam za negu i sjaj kose koji do sada nisam imala prilike da probam, ali ako je posle pranja samo šamponom kosa divna kao što jeste, balzam bi je verovatno učinio još lepšom. Ukoliko ga nekada isporbam, obavezno ću podeliti svoje impresije sa vama.  

Kräuterhof krema za tuširanje za veoma suvu kožu sadrži aloe veru, maslinovo ulje i ekstrakt nevena, tj. sve one prirodne sastojke koji su idealni hranitelji suve kože. 

Meni je, nakon tuširanja ovom kremom, mleko za telo nepotrebno, pa je uglavnom koristim kada negde žurim i nemam puno vremena za mackanje. Kombinacija tri navedena biljna sastojka ovom proizvodu daje osvežavajući miris koji se dugo zadržava na koži, dok s druge strane preparat na kožu deluje izuzetno blagotvorno, savršeno je hidrira i ne dozvoljava joj da se peruta. Za sve one koji imaju suvu kožu, ovaj shower cream treba biti must have stanovnik kupatila i iskrena je preporuka svima od strane mene.

Ako ste čitali moj post I kad je teško, život je lep, znate da Kräuterhof konjski balzam ne može, a da ne bude deo moje svakodnevice. 

Ruzmarin, divlji kesten, arnika, ulje mente i kamfor stopili su se u gel koji hladi, okrepljuje i svakodnevno me rešava bola. Ubrzo nakon nanošenja bolno mesto se polagano smiruje i uvek, ma za tili čas, budem spremna za nove, svakodnevne aktivnosti. Da ga nema, trebalo bi ga izmisliti, ali na sreću, postoji Kräuterhof koji misli na svoje potrošače i teži ka njihovom blagostanju i zadovoljstvu. Kräuterhof konjski balzam ne preporučuje se samo osobama koje imaju problema sa kostima. Pogodan je i za masažu vrata, za relaksaciju sportista, pospešuje prokrvljenost kože, osvežava je, revitalizuje i neguje.

Podelila sam sa vama koja su tri preparata na tronu mog Kräuterhof carstva. 

Da li vi koristite nešto iz Kräuterhof asortimana? 

Koji su vaši favoriti?

Pozdravljam vas do narednog posta,

Milica

Mirno parče neba jednog roditelja

iliti Priča o najvoljenijim, nesvesno nemilosrdnim bićima

Da li i vi spadate u onu grupu ljudi koji ponosno nose titulu roditelja? Da li ste u svetu roditeljstva nesnalažljivi akter ili vas pre karakteriše titula hobotnice i sposobnost obavljanja više poslova i funkcija odjednom? Bilo da spadate u jednu ili u drugu grupu, za svoju decu vi ste najbolji i itekako treba da budete ponosni na to. Ali, stavimo ponos i sve ostale aktivnosti roditelja na stranu i zapitajmo se: ’’A gde smo tu mi?’’ Imamo li i mi ponekad skromno pravo za trenutak mira? Trenutak kada moždane vijuge i mišići na kratko mogu da se opuste, trenutak kada ne moramo da strepimo, opominjemo, opslužujemo, dižemo, spuštamo, pričamo, podižemo glas,... Bića koja su zahvaljujući nama došla na svet zaslužuju svu sreću. Ljubav i ostala osećanja koja gajimo prema njima prosto se ne mogu opisati rečima, ali s druge strane ova nesvesna ili poslusvesna bića tako često znaju da nemaju meru.

Dokle ta njihova nesvesna nemilosrdnost i ištenje nas celih dosežu i kako se uspešno izboriti za mirno parče neba, o tome vam pričam.

Rodi se dete. Sa njime se rode i najlepša osećanja. Nezaboravni trenuci. Najnežniji dodiri. Ali, nastupe tu iznenada i broooojne neprospavane noći, plakanje, nosakanje, ljuljuškanje, navikavanje, odvikavanje, obučavanje, animiranje,... Briga, sekiracija, strepnja. Umor. Nedostatak strpljenja. I pokatkad na kratko želiš da gucneš omiljenu kafu ili da jedeš na miru, ali to nije detetova želja. Jer baš u tom trenutku ono želi da se probudi. Baš tada mu se piški ili kaki. Ili misli da mu je upravo tada tvoje krilo najudobnije mesto za sedenje. Naručje to doduše uvek jeste, ali klincu ili klincezi nekako najviše paše da ga držiš kada su vrela kafa ili jelo na stolu. Kažeš sebi, avaj, nema veze, može i ovako. A ono k’o da poručuje: ’’Ma mora!’’

Onda želiš da razgovaraš sa partnerom, drugaricom, slučajnim prolaznikom,... Ali ono baš tada ima hiljadu ’’bitnih’’ pitanja. Nazvao bi nekoga telefonom. Ono bi tek onda da zapitkuje, da iziskuje, da ti skreće pažnju. Dok nisam bila roditelj užasavali su me telefonski razgovori sa ljudima gde u pozadini odzvanja dečija vriska i dreka. Sada, kada to jesam, shvatila sam da su ovakvi momenti prosto neizbežni. Posebno ukoliko imate dvoje ili više dece. Ona se baš tada posvađaju, standardno ste im najpotrebniji kada ste zauzeti, tada su najslobodnija da se pentraju i rade ono što ne treba, pa ne daj Bože, na spisku u ovakvoj situaciji znaju da se nađu i povrede. Opet progutaš sve, naoružaš se strpljenjem i kažeš: ’’Ma neka, sve je to u roku službe.’’ I svaki put se svesrdno trudiš da im dokažeš da nije kulturno prekidati starije dok razgovaraju. Ako mi je za utehu, ponekad monolozi ovog tipa znaju da budu korisni.  

Trenuci dečije nesvesne nemilosrdnosti počesto nastupaju i kada se negde ide. Manimo na stranu konstantna pakovanja i nemogućnost da bilo gde kreneš samo sa telefonom i novčanikom. Manimo na stranu torbe pune pelena, flašica, hrane, garderobe,... Ona bi i pored svega da izvoljevaju. Da budu nezadovoljna. Smetaju im kapa i šal iako je napolju hladno kao u frižideru, šljapkala bi po blatnjavim baricama iako u tom trenutku nemaju adekvatnu obuću na nogama, non-stop bi da zapitkuju ’’a kada ćemo stići?’’ A ti bi samo da uživaš u šetnji ili vožnji. Da te opuštajući cvrkut ptica ili divan pogled odvedu u neke druge svetove. Ali avaj, baš u tom trenutku ono je krenulo da se pentra na ogroman tobogan sa kojeg ne sme samo da se spusti, ono bi da ga zaljuljaš jače, jače, jače, ono bi ovo, ono bi ono, ono bi tebe celog iako te od prvog njegovog dana jedino i zauvek takvog i ima.

Ona bi da se igraju sa tobom. Sasvim razumljivo! Ali, uglavnom bi da ta igra traje u nedogled. Da tata bude najbolja drugarica ćerkinoj lutki, a mama stasiti vozač traktora. Ona bi da glumimo konje, ptice, aždaje, nosače aviona. Ona bi da sto puta ustanemo i sednemo, da se milion puta prevrnemo i nikako ne bi da legnemo. Jer, čim se to dogodi, eto nove inspiracije za vucanje, jahanje, po nama skakanje. A energije tako brzo ponestane. I nismo mi neumorni kao što oni jesu. 

Tu je često i ručak koji treba da se spremi, veš koji treba da se opegla, eh svašta tu nešto treba, ali umor vreba. Vremena uvek u manjku, snage počesto u nedostatku. Jer, koliko nam naši mališani elana daju, koliko sa nama divno i nezaboravno traju, koliko ovaj život najlepšim bojama boje, ponekad nam kratki trenuci samoće i mira tako potaman stoje. Ovom odgovornom zadatku roditeljskog tipa pokatkad kašičica predaha štima.

Ali, nema odmora dok traje obnova! :D

Uspeš nekako da spremiš i taj ručak. Onda bi ona sama da se hrane iako viljušku i kašiku jedva drže. Ona koja su pak savladala ovu tehniku, misle da su pokupila svu spretnost ovoga sveta. A kada hrana po garderobi, stolu, zidovima i podu štane da šeta, mamino i tatino raspoloženje ’’procveta’’! K’o da celog života samo brišem, perem i mrlje uklanjam, ma ponekad osećam k’o da sam i sama počela u mrlju da se pretvaram!

Na smiraju dana, ona ne bi da se uspavljuju sama. Ona bi da ih uspavljuju tata ili mama. I da, pored jednočasovne pripreme za spavanje, i uspavljivanje traje sat, dva. Jer, knjigama i pričama nikad kraja, pred spavanje se čak najviše rasplamsa dečija graja, pa da se klinci umire i u kraj da im se stane, Sizifova snaga u roditeljsko srce treba da stane. 

A onda, kada napokon utonu u miran san i nije ti do tih trenutaka samoće i mira, jer si smožden i skrhkan. Ostane ti samo snage da se sručiš u krevet srca puna i svaki put se zahvaljuješ Bogu što su zdrava i srećna zajedničke ljubavi zrna. A i dalje vapiš za trenucima mira i omiljenom muzikom koju niko ne prekida, koja te istinski opušta i tvojim raspoloženjem svira.

Možda sa ovim svojim surovo iznešenim stavom delujem oholo i sebično, ali ja sam samo jedno biće obično i svojoj deci najbolja na svetu mama. Utešena činjenicom da nisam jedina i sama, kroz svakodnevicu gacam srećno i smelo i, ma koliko mi telo bilo umorno, srce mi je radosno i veselo!

Kruže priče od roditelja starije dece da su ovi moji opisani dani zapravo melem na rani. Da zvrčke i poteškoće tek nastupaju kada se klinci u adolescente daju. Kažu da mala deca jedu čokolade, a velika džigerice. Živi bili pa videli, pisaćemo se kada ti dani dođu, ako, kao do sada, stranice ovog bloga ovako divno nastave da traju. Do tada ću u ishrani da forsiram džigerice. Da ojačam krvnu sliku i udebljam živce, neću  dozvoliti da mi ih voljeni, ma obožavani, stvorovi troše letimice!!! :D 

Možda je kod vas drugačija slika?

Ili me bar utešite da su i vaši voljeni lepotani nesvesno nemilosrdne naravi?

Ma, znam da jesu! ;)

Pozdravljam vas do narednog posta,

Milica

Izvori fotografija odozgo naniže:

1. www.sixseeds.patheos.com

2. www.stil.kurir.rs

3. www.dnevnik.rs

4. www.mindreadingsblog.wordpress.com

Imam pravo na zdravu životnu sredinu

Nedavno je, povodom Dečije nedelje, na sajtu Ekološkog udruženja ''Eko spiral'' bio organizovan likovni konkurs na temu iz naslova. Što je mene i moju mališanku inspirisalo na akciju i kreativnost. I što nam je sve na kraju donelo 3. mesto. Mi prezadovoljne! :D 

A, kako smo mi odgovorile zahtevima konkursa i kako izgleda crtež koji nam je obezbedio ovaj plasman, o tome vam pričam. 

Najpre smo sele i razgovarale. Osmislile kako crtež treba da izgleda. Devojčica se puna srca dala u akciju, a mami je, uzgred, palo na pamet da detetov crtež opiše pesmičicom. U nastavku slede rezultati našeg ''rada''. :) 

Jedna malena Miona od šest leta

želi da od zdravlja njena planeta cveta,

da joj pravo na zdravu hranu i vazduh čist niko ne uskrati

i poručuje: ’’ Kako se čuva životna sredina svi trebamo znati!’’

Ona sa karusela duginih boja na sav glas želi da poruči svima:

’’Ova planeta je i moja i tvoja,

topao je dom svoj deci sveta,

sigurno utočište, mirna luka

protkana pesmom ptica najlepšeg zvuka.’’

Miona bi sa drvetom da se druži,

da mu ruku prijateljstva pruži,

da u zdravom voću i povrću uživa slasno,

da se sa cvetom u kosi i lilihipom na dlanu

vine što više u susret novom danu.

Ona bi da pozdravi oblak,

lilihip mu svoj ustupi,

pa da se, put duginih boja,

ka suncu i pticama uputi.

Pa bi Miona, k’o drug pravi,

u jednu korpu od karusela i sunce da stavi,

da druguju bez prestanka

od svitanja do novog uranka. 

Karusel dalje do cvetne poljane ovu devojčicu vodi 

gde se njena najbolja drugarica Milena zgodi,

kad gle sreće, gle čuda prava

Mileni je planeta Zemlja na dlan stala,

spustila se tu da se zahvali

što o njoj brinu dečiji osmesi i koraci mali.

I sada svi zajedno u paketu,

i drugarice, i planeta, i leptirići, i kuca, i maca,

i stasito drvo, i oblačić, i ptice, i sunce žarko,

u igri bez granica uživaju jarko,

bore se za svoja prava,

za iskren osmeh,

za pluća zdrava,

za radost što ne prestaje,

za životnu sredinu koja mesto srećnog odrastanja postaje.

Nadam se da ste uživali? 

A na koji način vi vodite brigu o životnoj sredini? 

Pozdravljam vas do narednog posta,

Milica

Noćas se pomera sat, i šta sad?

Verovatno ste iz sredstava javnog informisanja već saznali da se noćas sat pomera za jedan sat unazad, samim tim raduje i činjenica da prelaskom na zimsko računanje vremena spavamo jedan sat duže.

Ali, zašto bih ja volela da je uvek na snazi letnje ukazano vreme (kako ga zovu), umesto zimskog prirodnog, o tome vam pričam. 

Za početak, delim sa vama izuzetno koristan i informativan tekst na ovu temu sa sajta Elementarijum - Zašto se pomera sat? Kao što možete pročitati, svrha menjanja sata je ta kako bi, tokom letnjih dana, imali i koristili što više dnevnog svetla. Što je divno i razumno, ali meni kroz odrastanje i život nikako nije bilo i nikako neće biti prihvatljiva činjenica vraćanja sata unazad i prelazak na zimsko računanje vremena. 

Ne volim kada već u 15h počinje da se smrkava i ma koliko je svrha letnjeg vremena da nam ponudi što više dana, zimsko ''prirodno'' vreme nam taj dan totalno uskraćuje. Za ranoranioce manje više, ali za one koji spavaju do nekih 10h, dok ustanu, doručkuju, spreme se za izlazak, ono već pala noć. Ne bi bilo loše da postoji pravilo da je tokom zime na snazi večernji dres kod i takav način šminkanja, jer pobogu, mi tokom zimskih dana, koji dosta često znaju da budu sumorni i tmurni, dana uopšte i nemamo! Pa zašto ih onda ne bi bojili konkretnijom, jačom šminkom i provokativnijom garderobom!? 

Onda svaki put dilema i rasprava ''da li ovaj put spavamo sat duže, ili sat kraće?'' I niko nikad da popamti i iz prve tresne ''sat duže!'' ili ''sat kraće!'' Postoji meni jedna draga osoba sa kojom se rasprava ovog tipa uvek pretvori u više nego žučnu. Aman, šta nam to treba?!

Pa onda stres za organizam koji prouzrokuje ovaj fenomen. Zbog pomeranja sata nam se poremeti bioritam pa smo neispavani, nervozni, loše koncentrisani. Samim tim stvaramo idealnu podlogu za razna loša zdravstvena i društvena dešavanja. Stručnjaci su na osnovu ovoga zaključili da pomeranje sata našem ogranizmu zapravo donosi veću štetu nego korist, jer je potrebno čak nekoliko nedelja kako bi se telo prilagodilo ovim promenama. 

Zbog pomeranja sata pati i ekonomija u Evropi. Naučnici računaju da promena vremena dva puta godišnje košta EU između jedan i dva odsto BDP, što je uglavnom direktno povezano sa zdravstvenim problemima. To znači da se godišnje gubi gotovo 300 milijardi evra.

I čemu onda sve to? Neke zemlje su, nakon ovih saznanja i zbog stanja u svojoj zemlji već preduzele konkretne mere. Turska je odlučila da više ne pomera sat i ostaće tokom zime na letnjem računanju vremena, dok se Rusija opredelila da zauvek ostane na zimskom računanju. Vladimir Putin je kao opravdanje za ovu odluku naveo da promena sata dva puta u godini štetno utiče na bioritam ljudi, ali i krava. :D 

Što se mog sveta tiče, ja se opredeljujem za letnje vreme. I svaki put željno i radosno iščekujem poslednju nedelju u martu, kada ono stupa na scenu. Postoji jedan čovek u našoj zemlji koji nikada ne pomera svoj sat. Još se nisam defitnitivno odlučila, ali možda mu se i ja pridružim. :)

Kakav je vaš stav po ovom pitanju? 
Ustajete li noću da promenite sat ili vam se desi da sutradan potpuno zaobravite na ovo i zakasnite ili poranite na posao, na fakultet, u školu? 
Koliko vam je dana potrebno da se očitavite?

Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica 

Izvor fotografija: www.printerest.com

Da li si i ti žena sa dva prezimena?

VAŽNA NAPOMENA: SVAKA NEOVLAŠĆENA UPOTREBA OVOG TEKSTA, TJ. KOPIRANJE I NJEGOVO OBJAVLJIVANJE NA DRUGIM BLOGOVIMA I PORTALIMA BEZ PRETHODNE DOZVOLE AUTORA I BEZ NJEGOVOG POTPISA I NAVODA IZVORA TEKSTA, KAO I KOPIRANJE BILO KOG DRUGOG SADRŽAJA SA BLOGA, PRIBEGAVA TUŽBI ZA KRŠENJE AUTROSKIH PRAVA. O TOME VAM PRIČAM! 

Naviknuti na to da budemo okruženi stereotipima i uokvireni modelima koji diktiraju naše odluke i ponašanje, nemali broj nas gubi svoja prava, svoj identitet, svoje ja. U ovom postu želim da izrazim svoj stav o odabiru prezimena žene nakon udaje i pokažem da nije bauk zadržati devojačko prezime.

Kako je to biti žena sa dva prezimena i zašto bi po meni to tako trebalo biti, o tome vam pričam.

Iskrena da budem, nisam se informisala i ne znam kako je u svetu i to me manje više ni ne zanima, ali nepisano pravilo kod nas da nakon udaje žena batali prezime koje je do tada nosila i uzme samo muževljevo, me užasava! Haj’te, molim vas, recite mi, da li žena nakon udaje prestaje da bude ono što je nekada bila? Da li baca u vodu sve one divne klinačke i devojačke dane koji su zapravo formirali njenu ličnost i nezamneljiva su osnova u daljem gacanju kroz život? I da li žena uopšte može da se uda za nekog nadobudnog dasu koji ne želi ni da čuje za varijantu da mu buduća žena ima dva prezimena?

Svakodnevicom kruži mišljenje da su žene koje zadrže svoje, i na to dodaju muževljevo prezime, nadobudne i prepotentne osobe i uglavnom su se u ranijim vremenima za ovakav odabir prezimena opredeljivala smerna i obrazovana ženska bića, dostojna svog stava i identiteta.

Ja za sebe niti smatram da sam nadobudna, niti sam prepotentna, ja sam ja, svesna sebe, rođena sa prezimenom koje me je nesebično pratilo kroz život, ponosno se odazivala na njega gde god sam bivala prozvana, kao klinka uvežbavala svoj doktorski potpis i mali milion puta se potpisivala na školskim sveskama,...

I odjednom, dođe i taj dan. Dan kada matičar čita kazivanja Duška Radovića o braku i ljubavi, dan kada se izgovara sudbonosno ’’da’’, dan kada se potpisuješ u onu famoznu Matičnu knjigu venčanih i srećno se keziš fotografu da što lepše zabeleži taj trenutak.

A šta fotograf zapravo tada zabeležava? Zabeležava dan kada postaješ druga osoba? Dan od kada će ti se događati da se ne odazivaš na prozivku jer se još uvek nisi navikla na svoje novo prezime. Dan od kada će ti se milion puta desiti da se pogrešno potpišeš. Zapravo, ti se potpisuješ onako kako treba, samo ti se desio grozan propust da zanemariš svoj identitet i sačuvaš ono što te zapravo predstavlja.

Po meni, najbolje bi čak bilo da postoji pisano pravilo da prilikom stupanja u brak uopšte ne dolazi do promene prezimena. Međutim, kako bi to za sobom poteglo mnoge druge peripetije vezane za zajednički život, od prijave dece u Matičnu knjigu rođenih, preko dokazivanja očinstva, do mnogo puta u životu potrebne saglasnosti drugog roditelja,... a što je sve nepotrebno kada mama ima i tatino prezime, kao i uz dužno poštovanje prema čoveku sa kojim je zajednički život takav kakav jeste, muževljevo prezime će divno krasiti vaše puno ime iz devojačkih dana.

Ja jesam žena sa dva prezimena i ponosim se time! Ovim izborom ne lečim ja nikakve svoje hirove, ovim svojim izborom ja sam se samo nastavila, ostala to što jesam, a postala bolja, zrelija, konkretnija osoba. Ovim izborom iskazujem svesrdno poštovanje prema svojim korenima i svojoj porodici, jer da nije bilo njih, ne bi bilo ni mene.

Olako je zaboraviti sve to. Olako je na Fejsu samo promeniti prezime ili dodati ono ’’ex’’ između prezimena dva. Volela bih kada bi ex postala situacija ovakva svaka. Volela bih da bilo koja žena u našoj zemlji bude ponosni nosilac svoga imena i svojih prezimena. Hrabra i odlučna da se izbori sa ovom odlukom. A ako vam se oko ovoga sa vašim izabranikom valja junački boriti, odmah se tu nameće i pitanje koliko on vas u stvari voli i poštuje i kako će ta vaša priča zapravo izgledati u budućnosti? Mislite o tome.

Kao motivator u ovoj ’’borbi, sa prizvukom matičara, želim da pitam najpre vas devojke: ’’Za koje prezime ćete se odlučiti prilikom stupanja u brak?’’

A vi žene, jedno ili dvoprezimene, recite mi vaša mišljenja i iskustva, vaši stavovi jako interesuju mene? Otkud znam, možda moj stav nije ispravan?

Pozdravljam vas do narednog posta,

Milica

DIY Baby Blanket Made by Mama

iliti ''Ćebence za mamino detence''

Zdravo svima! Tematika današnjeg posta ima za cilj da probudi vašu kreativnost i pokaže vam da uz osnovno umeće pletenja i heklanja (koje se, iako ga ne posedujete, da lako savladati), možete stvoriti nešto što će obeležiti nečiji život, što će ispuniti vašu dušu, dok će niti srca i najiskrenijih osećanja utkane u ovaj predmet, vaše srce samo proširiti i svoriti oko njega neuništiv oreol.

Kako nastaje ćebence za mamino detence, o tome vam pričam.

Sama vest da kroz izvesno vreme na svet dolazi još jedan život, u mamama, bakama, tetkama, prabakama,... pored podrazumevajuće brige, budi i kreativnost. Kao i želju i zalaganje da maleno biće, kada se rodi, bude odeveno u najmekaniju i najudobniju odećicu, i bude pokriveno najnežnijim ćebencetom. I bilo ono kupovno ili ručne izrade, svaka beba ima svoje ćebence. To je ono ćebence koje nakon odrastanja često viđamo na slikama iz detinjstva, koje uvek ostaje kod nas i niko ga ne nasleđuje, koje kasnije koristimo za pokrivanje kolena tokom zime i koje, pre svega, najviše greje srce, složićete se!? :) 

Iako sam rukotvorac, nisam nešto imala u planu da ćebence pletem nakon što sam saznala da sam po drugi put trudna, ali ćebence je htelo da bude ispleteno od strane mene. Sigurno se pitate kako? Dogodilo se to tako što sam neočekivano dobila finu vuničicu na poklon i odmah se nametnulo pitanje šta sa njom? Odogovor je takođe sam došao. Boje vunice idealne za dečaka, pačvork tehnika izuzetno jednostavna za osnovni nivo poznavanja pletenja koji imam, vremena na pretek, strpljenje tu. :) 

Najpre sam plela kockice u žutoj, braon i plavoj boji. Kada su dostigle onoliki broj da mogu da oforme fino pokrivajuće sredstvo, tehnikom heklanja svaka kockica je obrubljena belom vunicom. 

Na red je došlo spajanje. Sad, da ne mislite da je sve išlo k'o podmazano, bilo je tu dileme kako rasporediti boje, da li kockice prišivati iglom i koncem nasumično jednu za drugu, pa kako se nameste, ili ih prišivati određenim redosledom? Za koji sam se redosled odlučila, videćete na slikama. Mislim da nisam pogrešila. :) Nakon što su sve kockice spojene, celo ćebence sam obrubila belom vunicom, takođe tehnikom heklanja i krajnjim rezultatom sam, možda neskromno, bila vrlo zadovoljna.! :D 

Ali, to nije ni bitno. Bitno je da je ''ćebence made by mama'' odmah postalo omiljeno od strane medenog mališančića čim je došao na svet. Prvi put su se upoznali pri izlasku iz porodilišta i od tada se ne odvajaju. Najbolji su drugari i u zimskim i u letnjim danima. Hoće starija seka ponekada da ga ukrade, ali ćebence može i želi da greje samo jedno srdašce. Želi da obeleži njegovo odrastanje, da bude pravi zaštitnik u borbi sa mrakom i hladnoćom, da širi miris sreće i najiskrenijih osećanja. I fenomenalno ostvaruje tu misiju! 

Da stvorim ovo ćebence bilo mi je potrebno oko pet meseci, ali imajte u vidu da je sama izrada tekla sporo i bez ikakve žurbe i da ovakvo jedno mekano čudo, ove veličine, može da se isplete mnogo brže.

Pa, drage mame, tetke i ostale drage žene gore pomenute, nadam se da sam vas ovim postom podstakla na kreativno stvaralaštvo? Možda ste već bile aktivne na ovom polju u izradi nečeg ovako posebnog? Volela bih da čujem vaša iskustva? Da li i vi pamtite svoje ćebence? Ima li ga vaše dete? 

Pozdravljam vas do narednog posta,

Milica

P.S. Ukoliko ste odlučile da se upustite u jednu ovakvu avanturu, stojim na raspolaganju ako vam je potreban neki savet ili po koja informacija što se izrade ćebenceta tiče. ;) 

Hurraw! lip balm

Samim tim što je odnedavno deo našeg beauty sveta, što inspiriše dizajnom i svojom ogranskom titulom, kao i zbog mnogih drugih karakteristika koje možete pročitati u nastavku, lip balm o kojem vam danas pišem itekako je zalužio zaseban post.

Hurraw! lime lip balm, o tome vam pričam.

Zahvaljujući FB stranici Hurraw Serbia koja promoviše ovaj poznati američki brend i firmi Valnex koja je njegov generalni zastupnik i distributer, tokom avgusta meseca svako od nas je imao priliku da učestvuje u nagrađivanju gde se poklanjao po jedan Hurraw! balzam na dan. Imala sam tu sreću da budem jedna od dobitnica i sredinom septembra, ovo maleno zadovoljstvo sa mirisom i ukusom dobijenim zahvaljujući ulju kore brazilske limete, pristiglo je na moju adresu. I odmah sklopilo divan pakt sa mojim usnama.

Ambalaža Hurraw! balzama na slikama mi je izgledala veoma kabasto.  I mogu da se kladim da je mnoge od vas, kao što je i mene, na prvi pogled podsetila na upaljač? :D Kada je Hurraw! dospeo u moje ruke, utisci su bili totalno drugačiji. Ambalaža je malena, zgodna za ruku, pogodna za džep (bez bojazni da će njena sadržina da se istopi) ili torbu i iako mi je u početku oblik balzama bio čudan za mazanje, svako naredno nanošenje mi je zapravo dokazalo da je upravo ovakav oblik balzama, za razliku od standardnog valjkastog, idealan!

Za sve koji možda nisu upućeni, Hurraw! balzami su 100% prirodnog, organskog porekla, idealni za vegane, kao i za svakog ko želi da koristi kozmetiku proverenog i pouzdanog kvaliteta. 

U procesu proizvodnje svi sastojci se lagano zagrevaju na temperaturi do maksimalnih 48 stepeni. Održavanjem tako niske temperature  obezbedjuje se očuvanje svih hranljivih materija i enzima koje ovi balzami imaju u izobilju. Balzami ne sadrže vodu i šećer, pa samim tim ne postoje uslovi za razvoj i opstanak bakterija. Ukusi su takođe 100% prirodni. Trenutno ih ima ih čak 24, od kojih su dva tonirana, u boji. Većina ukusa potiče od čistih, esencijalnih ulja, dok se ostali poput čokolade, zelenog čaja, crne trešnje itd., dobijaju parnom destilacijom i  raznim procesima ekstrakcije iz 100%  prirodnih i organskih materija.(izvor) Na slici ispod možete videti sastav Hurraw! lime lip balm-a.

Miris limete koji vlada mojim balzamom, ne može, a da ne inspiriše. Miriše na neke najukusnije bombone. Ukus mu je izuzetno diskretan, što izuzetno preferiram, jer čemu jako izražena slatkasta ili kiselkasta linija, nije u pitanju neki slatkiš!? Balzam po meni treba da bude nešto što odgovorno neguje usne, bez da ih dodatno opterećuje nekim nepotrebnim, suvišnim elementima. Hurraw! to upravo i čini. Odlične je razmazivosti, idealne masnoće, diskretnog sjaja, dugotrajan na usnama, nelepljiv, u praktičnoj inovativnoj ambalaži,... Kratko i jasno, Hurraw! poseduje sve one karakteristike koje ga svrstavaju na sam vrh sveta balzama i dodeljuju mu čistu desetku. Zahvaljujući svemu tome od mene sledi priznanje da sam postala i obećanje da ostajem pasionirani korisnik Hurraw!-a.

Sigurno se pitate gde Hurraw! može da se kupi?

Za sada, može se samo poručiti putem sajta www.valnex.rs i putem društvenih mreža, a stoji obećanje da će se ubuduće naći i u maloprodajnim objektima.

Vrlo je verovatno da u vama leži titula fana Hurraw! balzama. Ukoliko to stvarno i postanete, misija ovog bloga, da vam život učini lepšim, praktičnijim, karakterističnijim, uspešno se ostvaruje! :D

Pozdravljam vas do narednog posta,

Milica

P.S. I jedno podsećanje, ne propustite  da se prijavite za divan poklončić na FB stranici bloga. Traje do srede do kraja dana, izvlačenje je u četvrtak.