среда, 29. јун 2016.

Kaži, brate, dobar dan!

Verujem da se svako od vas seća kampanje ’’Nije teško biti fin’’ koja je pre oko desetak godina bila aktivna u medijima? Kampanje čiji nas je slogan pozivao i opominjao da uljudno i kulturno ponašanje treba da bude deo naše svakodnevice i nas samih. Da nije obaveza, nego osnovno pravilo ponašanja srdačno pozdraviti komšiju, pomoći slučajnom prolazniku ako vidimo da mu je pomoć potrebna, ustupiti mesto trudnici, ženi sa detetom ili starijoj osobi u prevozu ili nekoj čekaonici. Da nam drugi nisu krivi ako imamo neki problem i da nam niko i ništa ne daje za pravo da se neosnovano brecamo  i budemo grubi.

Da nije teško srdačno reći ’’dobar dan’’ i bez obzira na sve biti nasmejan, o tome vam pričam.


Da napišem ovaj post inspirisala me je jedna moja komšinica. Žena srednjih godina koja niti smrdi, nit’ miriše. Žena koja se, kada je u haj fazonu, ponaša kao dobra vila, a koja, u trenutku kada joj nisu sve ovce na broju, mrzi samu sebe, samim tim i sve što se nađe u njenoj blizini.  Tako je pre neki dan bila u ovom izdanju ’’numero duo’’ i u trenutku kada sam prolazila pored nje, samo je nonšalantno okrenula glavu. Možda će zvučati smešno, ali ja sam se šokirala! Aman ženo, mislim se u sebi, ako tebi neko drma kavez, bori se sa njim, ne ujedaj svakoga ko pored tog kaveza prođe! Pitam se još uvek što joj je bilo teško da mi se obrati, neka se odmah potom u svoj šugavi oklop vrati. Nema veze, ja sam još jednom zapečatila tvrdnju da nas ima svakakvih i po ko zna koji put u sebi ponovila citat Bore Đorđevića: ’’Gledano iz moga ugla dabogda crkla zemljina kugla, nek' crkne od bruke i sramote kakvi se gadovi na njoj kote.’’ I prvo sam se zarekla da finu komšiničicu više nikada neću ni da pogledam, ali ne, ja ću joj se naredni put ljubazno javiti, pozdraviti je puna srca i na taj način ispoštovati sebe i svoje ideale. Ispoštovati svoju zdravu osnovu uljudnog ponašanja.

Izvor: pad1.whstatic.com

Dok vam o ovome pišem, naviru mi još neke ‘’nije teško biti fin’’ situacije koje su me pratile tokom života.
Ovaj događaj, za razliku od prethodnog, dokazuje da ima ‘’ljudi’’. Šetajući tako gradom tokom mojih studentskih dana, primetila sam da mi u susret ide naša poznata glumica Rada Đuričin. Na mom licu je verovatno pročitala da sam je prepoznala i u trenutku kada je prolazila pored mene, uputila mi je onaj svoj dobro poznat široki osmeh i rekla mi ‘’dobar dan’’. Ovoj ženi slava nije udarila u glavu i ona nje VIP faca što svojim imenom palaca, ona je biće od krvi i mesa, uvek spremna da nam svojim delom dane ulepša, a ovoga puta njena uloga kulturnog bića oborila me je s nogu. Ovo je još jedan razlog da budem ista takva kad god treba, gde god mogu.

Izvor: www.espressoenglish.net

Nije teško biti fin ni u gradskom prevozu. Tokom mojih trudničkih dana i nije bilo finih ljudi. Čast izuzecima, pogotovu omladincima, ali u većini slučajeva (srećom pa sam retko koristila gradski), žene srednjih godina i ista takva gospoda, pred trudničkim stomakom bi bivali slepi. Žene srednjih godina koje sigurno znaju šta znači drugo stanje i šta sve ono nosi. To sve govori koliko ova naša nacija ne zna da ceni prave vrednosti. I dan danas se pokatkad sretnem sa ovakvom situacijom i ne volim da izigravam ludu Nastu, ali u ovakvoj prilici ne mogu a da ne progovorim. Osećam se nekako dužnom da se obratim finoj gospođi kojoj će trudnički stomak naše saputnice isterati oko! 

Izvor: mondo.rs

U situaciji o kojoj ću vam sada pričati, ja sam bila ta koja je trudnici htela da ustupi mesto. Ja sam zapravo mislila da je u pitanju trudnica. Da bi mi dotična devojka, shvativši šta mi je namera, rekla da ona nije u drugom stanju. Postidela sam se k’o retko kad u životu. Verovatno i pocrvenela. Srećom, devojka se nije našla uvređenom, pa smo kraj puta dočekale u prijateljskom razgovoru, ma kao da se čitav život znamo. :)

I možda sam vas već ugnjavila, ali ne mogu da se ne osvrnem na samo još jedan događaj. Opet grad, neka gužva, puuuuno naroda, idem ja sa svojim mislima svojim putem, kad osetih me neko saleće s leđa. Okrenem se, kad ono mlada ženica sa detencetom u naručju, a u jednoj ruci drži i moju omiljenu hemijsku olovku. Otkud njoj moja olovka, pitam se u sebi? A ona će, kao da mi je pročitala misli: ‘’Izvini, ispala ti je olovka.’’ Oduševila sam se i raznežila. Njoj, sa malim detetom u rukama, nije bilo teško da se sagne i dohvati olovku, pa da potom pojuri za mnom i vrati mi je. A drugima znaju da budu teške i mnoge banalnije stvari. E to moj mozak ne može da svari!

Izvor: letsgowmscog.wordpress.com

Imam ja još pregršt priča, ali mislim da ih je dovoljno za ovu priliku. Dovoljno da svima nama budu dobar vetar u leđa i daju nam podstreka da svoju decu učimo vrednim idealima i ispravnim pravilima ponašanja. Mada, pretpostavljam da već vodite, ili ste vodili ovu misiju. Misiju koja nosi poruku da biti čovek nije obaveza i titula koju biramo. Već da je ‘’biti čovek’’ titula koja se rodi sa nama, a koja se godinama samo uveličava i gradi. Sve do onog trenutka dok ne završimo kao ljudine!

Nadam se da sam vas ovim pričicama iz svog života podsetila i na neku vašu, slične tematike? I bila bih jako srećna da je ovde u komentarima podelite sa mnom. Da iskritikujemo one koji ne znaju da se ponašaju, a zdušno pozdravimo i pohvalimo one koji to stvarno zaslužuju. Zato, ne budite lenji, raspišite se! :)

Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

Izvor: www.examiner.com

20 коментара:

  1. Kad bi pisala na ovu temu ne bih umela da stanem, a pošto ne mogu da sedim dugo ovaj put odustajem, samo ću reći super post :)

    ОдговориИзбриши
  2. Divan post i odlicna tema,bravo Milice <3 Imam jednog komsiju koji se nekad javi nekad ne i vrlo sam nervozna jer to kod mene ne pije vodu-ili se javi ili stani i reci sta te muci da ispeglamo problem. Sve se uvek pravda recenicom -...ma,znas kako je on nervozan ... ma,znam ali nisam ni ja spricer pa se ipak javim svima. U stvari mogu da komuniciram skoro sa svim ljudima i znanim i neznanim.Samo ne podnosim lopovluk,siledzijstvo,bezobrazluk,egoizam kad osetim to u nekome onda ne znam nikad kako cu se ponasati -svakako ne precutim ...Dok smo stanovali u zgradi bilo je vise primera a sad u kuci tu i tamo...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jasmina, hvala! Stvarno nas ima svakakvih, ali kakvi god bili, da budemo ljudi - to je najvažnije.

      Избриши
  3. Super post!Danas je izgleda najteze biti fin. Reci kao sto su "hvala,dobar dan,izvini" su danas postale najskuplje. Nestalo je ono postovanje prema starijima. Jedan dogadjaj je bas ostavio jak utisak na mene. Prosle zime sam otisla u prodavnicu,ispred mene je bila jedna baka koja je kupovala bas na veliko,verovatno namernice koje su joj bile potrebne za naredni mesec,kako je bila stara,sigurno nije mogla svaki drugi dan da ide do prodavnice,bar pretpostavljam. Njena kupovina je potrajala dobrih 20min.Kada je zavrsila,namernice je spakovala u dve torbe i teskim korakom izasla.Ja sam zavrsila svoju kupovinu i krenula nazad. U daljini sam je videla kako jako tesko nosi torbe,odmarajuci na svakih par metara. Ubrzala sam korak kako bi je stigla u zelji da joj pomogne.Kada sam je sustigl,upitala sam je da li zeli da joj pomogne. Pogledala me je sa strahom,kao da sam lopov.U tom trenutku me je bilo bas stid,jer ona verovatno nije ocekivala da ce joj neko pomoci.Vise je bilo lopova nego ljudi koji bi pruzili pomoc. Bojazljivo mi je pruzila torbu i put do njene kuce smo proveli cuteci.Pred jednom kapijom je zastala rekavsi da je to njena kuca.Donela sam joj torbu do ulaznih vrata,a ona mi se zahvalila kao da sam joj ne znam koliko pomogla.Mozda je za mene to bila sitnica,ali za nju je bila velika stvar. Ovaj dogadjaj je bas ostavio veliki utisak na mene i evo vec je vise od godinu dana proslo od toga,a ja i dalje razmisljam.Pa,zar je toliko tesko biti fin?

    ОдговориИзбриши
  4. Od malena sam vaspitavana da budem kulturna,vaspitana,da se prema drugima odnosim sa postovanjem..da starijima od sebe persiram..nikad nisam prosla ppred nekog koga poznajem da nisam rekla dobar dan,kako ste i sta radite...nisam prosla pored komsinice koja nosi torbu sa drvima da nisam stala,uzela torbu i odnela do stana...nikad mi nije bilo tesko da staru baku poslusam do prodavnice...kad umesim kiflice ili napravim kolac,nikad mi nije bilo tesko da stavim nekoliko na tacnu i odnesem malim devojcicama iz zgrade..da odem do pijace,prodavnice,do grada i poslusam nekog...nekad i meni nisu sve ovce na broju,ali nikad to nisam pokazivala prema drugima...zao mi je sto je takvo ponasanje danas veoma retko...deca vise nisu takva,nemaju postovanja...nekima su roditelji prosvetni radnici,a oni nisu vaspitani...ne umeju da kazu dobar dan ili da poslusaju nekog,a odlicno znaju da opsuju nekog starijeg bez imalo blama i stida....stidim se,ne umesto njih,vec njihovih roditelja...nekoliko puta sam bila izrevoltirana takvim ponasanjem,i citala im bukvicu,ali nista..strasno sam razocarana...jednostavno sam drugacije vaspitana i odgojena...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Slavice, bravo! Ti samo tako nastavi, u tome se ogleda tvoja veličina!
      A danas, to da li je neko prosvetni radnik, doktor ili sl., uopšte ne mora da znači da je kultura adut koji ga karakteriše. Danas je sve to bezobrazno, drsko, uobraženo. Preostaje samo da se nadamo da će u budućnosti biti isto onako kao što je nekada bilo, da nam svi ovi uzorni ljudi budu osobe za primer.

      Избриши
  5. Ljubaznost je opredeljenje koje krasi mene,
    a ne trenutni izbor koji ce ko cvet brzo da uvene.
    Ljubaznost je osobina koja uvek stima,
    moje srce je veliko i za sve ljubavi ima.
    Najlepše zelje svima pozelim,
    uspesima drugih se iskreno veselim.
    Darujem osmeh svima,
    jedino tako je moj zivot prava milina.
    Pruzim pomoc uvek kad nekom treba,
    zahvalna sam svima do neba.
    Starijim ljudima mesto u prevozu uvek ustupim,
    siromasnim ljudima makar kiflu jednu kupim.
    Poklonim neka stara odela,
    to me srecnom cini,pa budem vesela.
    Ljude pustim na kasu preko reda,
    ma koliko da me neko popreko gleda.
    Uvek sam prisutna kad me neko treba,
    pruzam podrsku i ljubaznost do neba.
    Nisam bogata i nemam para,
    ali za osmeh upucen drugom uvek imam dara.
    Darujem ljubaznost da se i meni vrati,
    jer to je nesto sto ne mora da se plati.
    Juce sam pomogla starici koja je pala,
    podigla je,vratila kod svoje kuce i najlepše zelje
    za buduci zivot joj dala.

    ОдговориИзбриши
  6. Divan post Milice,a ovaj Borin citat sam i sama danas pomenula kada je majci dosla penzija,manja je od 8ooo polovina a postar zapeo da joj da 500 dinara manje.rekla sam mu nisam mogla da precutim,pa sam jos po utiskom toga procitala ovaj post koji me jos vise odusevio,bravo,svaka cast.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti za komentar Tatjana!
      Tužno! Moja baka prima još manju penziju od ove, a gospoda poštari uvek očekuju, čak često i traže bakšiš. Kuda ide ovaj svet, pitam se?

      Избриши
  7. Odlican tekst i veruj mi da sam se odmah iznervirala,naime Zivim u zgradi koja je podeljena na dva stana i jedan lokal.Ispred nasih ulaznih vrata tj.kod nas u dvoristu se nalaze osiguraci i strujomeri za celu zgradu,i jednog dana dolaze iz distribucije da seku struju lokalu koji je inace pekara i koji drzi jedan covek koji kao da je sisao sa planine medju ljude,koji ne ume normalnim glasom da govori nego se dere kao da se preko brda sa nekim dovikuje (sto je verovatno pola zivota i radio,a onda dosao u Beograd i postao "gazda").I tako majstori dosli da seku struju i pojavljuje se on nazvacu ga BIK :D i pocinje da se raspravlja i dere zasto i kako pobogu njemu da iseku struju,kako ce njegova pekara da radi bez struje itd.izlazim u jednom trenutku iz kuce i naletim pravo na njega i kazem "Dobar dan",a on nista nije me cak ni pogledao,meni mrak na oci pao pa ga pitam jer mozda hocete neku zivotinju da oponasam mozda biste to razumeli pa mi rekli jbno DOBAR DAN!!!On me je i dalje kulirao i raspravljao se sa radnicima distribucije,pa se mislim koja sam ja budala pa se nerviram zbog jednog majmuna kao sto je on?!!!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Upravo tako Jovana!
      Takvi energetski vampiri nam nisu potrebni u životu!
      Hvala ti za komentar.

      Избриши
  8. Администратор блога је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  9. Predivan postavim,tema i kojoj bih mogla pisati i pisati.Naime ja sam osoba sa invaliditetom,tesko pokretna,nepokretna,kakp tsko bukvalno zarobljena na spratu jedne ovdasnje zgrade.Zivim sa majkom koja je osoba u godinama,pa se i ona sad tesko krece.Uobicajeno,sto je vise problema manje je prijatelja.E bas zbog toga me nedavno odusevio postupak mlade zene,koja ne samo da je majci donela stvari iz prodavnice,vec mi je ostavila broj telefona da je pozovem aķo nam i kada nam pomoc bude zatrebace,ta divna mlada zena je i majka dvojice decaka,od kojoj jedan ona jedanaest godina,a dragi sesnaest meseci.O d tada bas nesto posecuju,divni su,a posto majka nece mi da cuje i nekog naknadi,pocela sam decici da ķupujem,poneke sitnice,a i ovu divni decici su bas bas zavoleli kao i mi njihove,tako da uzivam i nesto u njihovom drustvo.Stariji obozava SLAGALICU,kao i ja,pa odigramo za jednu,a mladjem pevam,tako da smo pronasli zajednicki jezik,a nama divni ulepsaju da me.Ah,umalo da zaboravim toj mladoj,divnoj zeni je skoro rodjendan pa cu je iznenaditi za svu njenu dobro tu

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sve pohvale za mladu mamu! Eh, da nam je više takvih ljudi!

      Избриши
    2. Draga Tatjana, ovaj komentar ti je doneo nagradicu :) I to pre svega zbog toga što želim da širimo dobra dela, a između redova sam pročitala da bi ovaj poklončić mogao da bude deo poklona koji pripremaš velikodušnoj mami pomenutoj u komentaru. Čestitam ti, a drugima hvala što su izdvojili vremena da iščitaju post i daju komentar na njega, svaka vaša reč je divan gest za ovaj blog! <3

      Избриши
  10. Nadovezacu se na ovu prelepu zivotnu ,,Bukvar,, pricu svojom. Zivela sam u soliteru gde sam se zarekla da cu se smrljavom komsiji svakodnevno jevljati najuljudnije mada se on tek doselio...dizao nos i nije znao da kaze ,,Dobar dan,, I tako u mojim pokusajima prodje 4 god. Poce on nesto da mumla, da izlaze neki glasovi, dobi ja ,,Dobar dan,, Kad neko od dece mi slucajno rece, covek profesor u njihovoj skoli. Kukuuuu...ko nam decu vaspitava.

    ОдговориИзбриши
  11. Super post kao i svi ostali,stvarno nije tesko biti fin

    ОдговориИзбриши