iliti Čovek je jedna čudna sorta
Kakve su zamisli i nadanja jednog malog svica i šta će on biti kada poraste, o tome vam pričam u ovoj mojoj priči za laku noć.
Mama svitac je svog mališana zatekla kako čuči ispred
velikog otiska ljudskog stopala.
Mama svitac se blago nasmeja i reče:
‘’Drago moje dete, to nije bilo drveće, to je bio
čovek!’’
‘’Čovek? Šta je to?’’
‘’To je isto
živo biće kao što smo mi, samo mnogo veće i drugačije od nas.’’
‘’Drugačije? Šta to znači?’’, upita mali svitac.
‘’Pa, drugačije izgleda, jede drugačiju hranu, živi
u drugačijem svetu od našeg.’’
‘’Mama, a da li čovek ima krila? Ima li isto šest
nogu kao i mi, ili ih ima osam, kao naši drugari paukovi?’’
Mama odgovori:
’’Niti ima
krila, niti toliko nogu. Umesto krila ima dve ruke, a za razliku od nas, samo
dve noge. Eto dušice, to su upravo te noge za koje si ti mislio da su drveće.’’
‘’Ahaaa! Mama, a kako se ljudi sporazumevaju? Da li
zuje kao mi, ili cvrkuću kao naše drugarice ptičice?’’
‘’Oni govore nekim svojim posebnim jezikom. Znaju
da ispričaju tako divne i zanimljive priče, ali tim istim svojim rečima u nekim
situacijama znaju tako da povrede i nanesu bol, da je to nešto neverovatno!’’
‘’Ali mama, zašto to rade? Zašto povređivati
nekoga? Zašto ga dovoditi u situaciju da pati?’’
‘’Zato što se, za razliku od nas insekata i drugih
životinja, ljudi dele na dobre i zle. Na one koji misle samo na sebe, na svoju
korist i uopšte im nije bitno da li će nekoga povrediti, i na one koji bi sve
svoje dali samo da ljudi oko njih budu srećni i zadovoljni.’’
‘’Hm’’, zamisli se beba svitac, ‘’ti ljudi su
stvarno čudna sorta! Mama, mama, a da li drugačije svelte oni ljudi koji su
dobri, od onih koji su zli? Tako verovatno oni dobri znaju da se čuvaju od onih
loših.’’
‘’To bi bilo idealno, mudro moje dete, ali
nažalost, mi svici smo jedine životinje koje svetle!’’
‘’Tako mi ja žao! Ali ja ću mama da učinim da se to
promeni! Kad porastem postaću najbolji doktor svitac na planeti, lečiću sve
bolesne ljude i životinje, a glavna misija će mi biti ta da ljudima omogućim da
svelte kao i mi! Tada oni koji su dobri neće imati čega da se brinu, ali će
zato za one zle svi znati ko su i kakvi su, a njima će jedino važno biti da što
pre postanu dobri, kako ne bi bili usamljeni, bez prijatelja i ičije podrške. A
onda će planeta postati savršeno mesto za život ljudi, isto onako savršeno kao
što je savršen naš biljni i životinjski svet, gde vlada ljubav, sloga,
drugarstvo, sunce i čist vazduh!’’
Mama svitac se ponosno nasmeja, poljubi svoje čedo i sebi u bradu
promrmlja:
‘’Kamo te
sreće!’’
Na nebu je umesto meseca već počelo da se probija
sunce. Mama i dete se uhvatiše za ruke, pa krenuše u nove radne i životne
pobede.
Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica
Izvori fotografija odozgo naniže:
1. es.magmedia.club
2. www.pinterest.com
3. 7te.org