уторак, 27. јун 2017.

Kako smo se rešili krpelja


Čim krenu topli dani, razmile se i oni, ovi dosadni paraziti. I umesto da se, tokom svakog boravka u prirodi, maksimalno opustimo, uvek postoji strepnja i bojazan da neki krpelj ne postane stanovnik našeg tela. Na roditeljsku žalost, zbog mekane, tanke kože, uglavnom biraju mališane za svoje utočište. Tako je jednom krpelju, pre izvesnog vremena, moj dvoipogodišnji mališan postao plen.

Kako se odvijala celokupna situacija od trenutka kada smo ga uočili na detetovom telu, pa do njegovog uklanjanja odatle, o tome vam pričam u ovom tekstu.


Kad živiš u kući i kada je tvojim mališanima dvorište omiljeno i glavno mesto za igru, prosto moraš da budeš spreman na situaciju zvanu ’’krpelj’’. Zato praktikujemo da se od ove napasti pregledamo svako veče pred spavanje, posebno obraćajući pažnju na delove tela gde je koža najtanja, kao što su glava, pazušne jame, unutrašnji delovi laktova i kolena, prepone, predeli iza ušiju i između prstiju na rukama i nogama. Mada, uopšte ne mora da znači da će se parazitlija nastaniti baš na tim mestima. Što i dokazuje naš slučaj.

Elem, te večeri smo imali neke goste i pregledanje je izostalo, pa je krpelj, koji je odlučio da se nastani na mališanovom ramenu, u blizini ožiljka od BCG vakcine, imao celu noć da se baškari i gosti. Nije nam prvi put da se susrećemo sa ovakvim iskustvom, ali svaki put kada se ono dogodi, nekako se uspaničim. Verovatno me uzburka činjenica koliko je Lajmska bolest, čiji su zaraženi krpelji prenosioci, opasna i surova. Ranije, kada se jednom prilikom krpelj nastanio kod moje ćerke, pre nego sam krenula da ga čupam, prvo sam ga premazivala mešavinom alkoholnog sirćeta i soli, i zaista sam ga uspešno, laganim potezanjem i njegovim okretanjem u suprotnom smeru od smera kazaljki na satu, izvlačila - celog. Naknadno sam saznala da tretiranje napasti sa bilo čime pre čupanja može samo da pospeši izlučivanje što veće količine otrova, ukoliko je krpelj zaražen, pa je ta opcija u novonastaloj situaciji odmah otpala.

Tako krenem ja da čupam krpelja. Kako ne uspevam da ga uhvatim prstima, jer je minijaturan, poslužim se pincetom. Povuci, potegni, okreni, obrni, otkači se krpelj, ali mu glava, na našu nesreću, ostade u detetovom telu. Mesto uboda je, kada smo uočili krpelja, bilo malo crvenkasto, ali na sreću nije bilo koncentričnih krugova koji su pokazatelji da je krpelj zaražen. Nakon njegovog polovičnog vađenja, crvenilo je ubrzo nestalo, ali se glavica i dalje nazirala.

Konsultovala sam se sa našim pedijatrom. Reče da nemamo razloga za paniku, jer ne postoji opominjuće crvenilo na mestu uboda, ali da glava (rilica), svakako treba da se ukloni. Preporučila mi je da najpre pokušamo da je izvadimo sami, pincetom ili sterilnom medicinskom iglom, a ukoliko nam to ne pođe za rukom, da dete dovedemo u dom zdravlja, da sestre to urade. Napomenula mi je da će, ukoliko koristimo iglu, najverovatnije da se stvori ranica, što je i dobro, jer ukoliko tom prilikom ne uspemo da izvadimo glavicu, ona će, kada se ranica osuši, najverovatnije da ispadne sa krasticom. Ukoliko pak ne dođe do toga, doktorka mi je dala jedan fantastičan savet. Da mesto uboda premažem debljim slojem laka za nokte, koji bi, kada se osuši, uspešno sa sobom povukao i rilicu. Reče mi i da ovaj način uklanjanja krpeljeve glave praktikuju mnogi zdravstveni centri, pogotovo na teško dostupnim mestima, kao što je pupak, gde ovi paraziti takođe umeju da se razbaškare.

Dali smo se u akciju. Pinceta nije bila od koristi, pa je morala da radi igla. Iskrena da budem, nije mi bilo nimalo prijatno da kopam po detetovom telu, ali bi mi bilo sto puta neprijatnije da to radi medicinska sestra, dok ja, najjače što mogu, stišćem dete da se ne mrda, pritom ga smirujući, jer sumanuto vrišti. Nakon dva, tri pokušaja, nisam uspela da iščačkam rilicu (verovatno sam trebala dublje da zarijem iglu), napravila sam neznatnu ranicu pritom i rešila sam da tu stanem. Kroz 4-5 dana stvorila se fina krastica, koja je, nakon što smo je iščačkali, sa sobom povukla i ostatke neželjenog gosta. Ovde smo stavili tačku na našu neplaniranu avanturu. Nije bilo potrebe za upotrebom laka za nokte. Ali, ostaje ovo dragoceno saznanje, ukoliko nam se, ne daj Bože, u budućnosti dogodi slična situacija.

Sa doktorkom sam se takođe konsultovala da li je potrebno da krpelja nosimo na ispitivanje. Rekla je da, s obzirom na celokupan razvoj situacije, nema potrebe za tim. Ako nekoga zanima, to ispitivanje vrši Institut za epidemiologiju, sektor za preventivnu medicinu VMA i ova ’’usluga’’ staje, ni manje ni više, nego nepunih 6.000 dinara. Hm, evo još jednog ’’divnog’’ načina naše države za mužu očajnih, zabrinutih roditelja. :(

Da li se vama nekada dogodio krpelj? Kako ste se izborili sa nastalom situacijom? Volela bih da čujem da niste imali ovakvo iskustvo. Ukoliko vam se, ne daj Bože, dogodi, nadam se da će vam ovaj moj tekst koliko, toliko biti od koristi za uspešno uklanjanje ove sićušne napasti parazitske naravi.

Update 27.06.2017. u 14:10h

Nakon deljenja ovog teksta na društvenim mrežama, dobih jedan dodatni, fantastičan savet na ovu temu, pa ga delim sa vama u celosti, u vidu fotografije: 




Update 27.06.2017. u 21:18h

Još korisnih saveta: 



Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

Izvori fotografija odozgo naniže:
1. www.childrensoralcare.ca
2. www.cdc.gov

2 коментара:

  1. Uf na sam pomen krpelja krenu me žmarci :( Sećam se da je ćerkica pokupila u parkiću na nozi sa nekih tri god, i obzirom da smo videli odmah okretanjem u suprtotnom smeru kazaljke izašao je odmah. Od tada se sreća nismo susretali sa ovim parazitom. Ja sam par puta u detinjstvu imala krpelje po tu koji su uspešni otklonjeni. Čak imam neprijatno sećanje iz četvrtog razreda osnovne kada su mi krpelja vadili iz glave , tj na predelu malo iznad uva :(
    Magični svet lepote

    ОдговориИзбриши
  2. Žao mi je što vam se to dogodilo, drago mi je da je sve prošlo ok i naravno ovi saveti su još kako korisni za nas koji o ovome nismo imali pojma baš ništa, hvala što si podelila sa nama iskustvo.

    ОдговориИзбриши