петак, 02. август 2019.

Sok (sirup) od aronije



Berba aronije je u punom jeku. Verujem da ste već upoznati sa njenim blagodetima, ali ukoliko među čitaocima ovih redova ima onih koji tek treba da zaplove u ovaj zdavi, bobičasti svet, evo nekoliko činjenica o ovoj biljci:


,,Popularnost aronije poslednjih godina toliko je porasla da je ova biljka za kratko vreme uspela da sa trona potisne i čuvenu aloju. Aroniju preporučuju nutricionisti, a i lekari blagonaklono gledaju na njenu upotrebu. Najnovija istraživanja pokazuju da upotreba ploda i proizvoda od aronije (sok, čaj, vino) imaju pozitivna dejstva u lečenju određenih bolesti savremenog doba. Istraživanja govore da plodovi aronije sadrže velike količine biofenola, tanina, katehina, flavonida, antocijanina (najviše od svih dosad poznatih voćnih vrsta), folnu kiselinu, vitamine A, C (8-10 puta veću koncentraciju nego u južnom voću), B2, B6, B9, E i veoma redak vitamin P, kao i betakaroten, kalijum, kalcijum, gvožđe, mangan, molibden, jod i fosfor. Plod aronije je bobica, oporog i pomalo kiselo-slatkog ukusa. Najviše liči na borovnicu, a naziv sibirska borovnica dobila je iz dva razloga. Prvi je taj što je iz Severne Amerike, gde joj je i postojbina, prvo dospela u Sibir, a drugi zbog toga što je otporna na veoma niske temperature (i do -45°C). Raste i u obliku grma i može dostići visinu od oko dva metra. Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koji je oporijeg ukusa od borovnice.
U 18. veku aroniju su istraživači i moreplovci carske Rusije preneli iz severne Amerike i zasadili na području Sibira, a tek u drugoj polovini 20. veka preneta je u severne delove istočne Evrope. Indijanci iz Severne Amerike upotrebljavali su je kako u ishrani tako i u lečenju. Oni su se bukvalno hranili aronijom; plodove su sušili i mleli, mešali sa životinjskom mašću i osušenim mesom. Sušeni plodovi aronije bili su hrana za zimu i lek protiv želudačnih i crevnih tegoba. Osim zrelih plodova, upotrebljavali su i listove i koru aronije za čaj, koji su koristili kao sredstvo protiv proliva i za zaustavljanje krvarenja iz rana. (Autor teksta: Olga Petrović)

Lekovita svojstva aronije:

• podstiče cirkulaciju
• povoljno deluje na želudac i creva
• zaustavlja proliv
• popravlja imunitet organizma
• sprečava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija
• blagotvorno utiče na žuč i jetru jer pročišćava i omogućava pravilniji rad ovih organa
• reguliše pravilan rad i izlučivanje hormona štitne žlezde
• reguliše rad pankreasa, pa može biti korisna u lečenju dijabetesa (tekst o aroniji u potpunosti preuzet sa sajta www.decjisajt.rs)’’

Na stranu sad njena popularnost, složićete se da je itekako preporučljivo uvrstiti aroniju u svakodnevnu ishranu. Kako je svežu (u zavisnosti od sorte) možemo jesti od početka jula do kraja avgusta, tokom cele godine je potom možemo konzumirati zamrznutu, sušenu, u obliku soka, džema, vina, likera, pasterizovanog kompota,… Danas sa vama delim proveren i više nego jednostavan recept za pripremu soka i kompota od aronije. Ono što me posebno oduševljava kod ove voćke jeste činjenica da se kod nje ništa ne baca, naime, smesa koja preostane nakon pripreme soka, kasnije se može iskoristiti za pravljenje još nečega. Prošle godine ja sam od nje pravila džem, ove sam se opredelila za pasterizovani kompot. Elem, ja stabljike aronije gajim u svom dvorištu, a ukoliko niste moje sreće, svežu je možete kupiti od mnogih proizvođača u našoj zemlji po ceni od oko 400 dinara za kilogram, dok je cena sušene aronije oko 1000 din/kg. Pa da pređemo na recepte!

Sok (sirup) od aronije


Potrebno:
2,5 kg sveže aronije
2,5 l vode
- 1 kg šećera
- 1 limuntus

Priprema:

Aroniju oprati i očistiti od peteljaka. Potom je samleti u blenderu. Izblendanoj aroniji dodati vodu i kada provri, kuvati najviše 15-ak minuta uz povremeno mešanje. Ostaviti da se ohladi (najbolje preko noći), a nakon toga pristupiti ceđenju. Ja sam je cedila samo kroz klasičnu cediljku, nisam kroz pelenu ili gazu, jer mi je to i nepotreban dodani posao i nije mi u interesu da iz nje iscedim svu moguću tečnost, jer ono što ne ide u sok kasnije koristim za kompot. Isceđen sok opet staviti na vatru, dodati mu 1 kg šećera i kada provri, kuvati još najviše 5 minuta, tj. dok se šećer ne istopi. Kada se sok u potpunosti ohladi, dodati mu jedan limuntus, meštati dok se ne rastopi i sipati sok u flaše. Ja za negovo skladištenje koristim plastične flaše koje čuvam u zamrzivaču pre konzumacije. Mogu se naravno koristiti i staklene flaše (prethodno dezifinkovane u rerni iliti poparene vrelom vodom), jer, s obzirom da je sok kuvan, uopšte nije kvarljiv, iako ne sadrži konzervans niti bilo koje druge dodatke. Ja sam od navedenih sastojaka dobila 3 litra sirupa. Izgleda ovako, a ukusan je samo tako!


Pročitajte još: Banana i ovas za ukusan i zdrav kolač


Kompot od aronije (pasterizovan)


Nakon što sam aroniju iscedila za sok, ostala mi je smesa koju vidite na slici ispod. 


Prošle godine sam sa njom, uz dodatak šećera i malo vode, napravila džem, a ove godine sam rešila da to bude kompot. U dezifinkovane manje teglice od 350ml dodala sam izblendanu, isceđenu aroniju (punila ih malo više od pola), u svaku teglicu dodala po kašiku i po, do dve šećera i dopunila vodom do vrha. Tegle sam lepo zatvorila isključivo limenim poklopcima i pristupila pasterizaciji. Ja voće pasterizujem u šerpi, tj. napunjene tegle poređam u šerpu, napunim potom šerpu vodom dokle doseže voda u teglama, stavim na ringlu i kada voda provri, kuvam nekih 10-15 min. Sklonim sa vatre i ostavim tegle u vodi dok se ne ohlade, kako bi što efikasnije ispustile sav vazduh iz sebe. Voće pasterizovano na ovaj način postojano je dugi niz godina, tj. dok mu ne dođe red za degustaciju. Koliko zapravo ono može biti postojano reći će vam činjenica da sam ja pre neki dan otvorila teglu sa pasterizovanim trešnjama iz 2014. godine. I znate kakve su bile, bile su savršene!!! Pasterizacija u teglama se može vršiti i u mašini za pranje sudova, na najvišoj temperaturi koju poseduje mašina, s tim sto ja nekako više verujem ovoj starinskoj, vrelijoj metodi, jer kod mašina je uglavnom  najviša temperatura vode 70 stepeni celzijusovih. I voila, kompot glavom i bradom


Spreman da, kao i sok, podiže imunitet i raspoloženje, čuva zdravlje, začinjava poslastice, opčinjava goste i doprinosi opštem blagostanju. O tome vam pričam!

P.S. Ovo u pozadini vam je fotografija gospođice aronije u svom punom cvatu. Ma, k'o prava je princeza!

Pozdravljam vas do narednog teksta,
Milica

Fotografije u tekstu autorske.