субота, 21. март 2020.

Kad na vrata zakuca Korona



Kad na vrata zakuca Korona, ko što je ''nesebično'' zakucala i na vrata naše državice, ili shvatiš, ili ne shvatiš. Prvo ne veruješ, kažeš da neće grom u koprive, nastaviš da se sećeš i švrćkaš ko gluva kučka, a zapravo već odmah i svoju i glavu mnogih drugih stavljaš u torbu. Te ne veruješ vlasti, te ne veruješ glasinama, pa kažeš da je virus kao i svaki drugi i da se da preležati. Onda malo trezvenije promisliš i iole shvatiš da treba da se smiriš. Da se stacioniraš i na problem fokusiraš. Onda ti se drugi podsmevaju. Te paničiš bezveze, te nemaš razloga da brineš jer ne spadaš u rizičnu grupu, te sve je to propaganda,... 

A onda, kada situacija krene da se odvija ko što se nažalost odvija, i ti što su ti se podsmevali zaćute. I počnu čak da cvikaju mnogo više no što si ti cvikao. Onda ti se svako malo, zbog paranoje, javljaju te bolovi u galvi, te svrbuckanje grla, te kašljanje. Pa kreneš da razmišljaš, šta ako!? Pa te na momente uhvate panični napadi. Plač. Neopisiva tuga. Očaj. 

Pa odeš u nabavku. Pa se očaj duplira, jer šta da nabaviš kad se sve razgrabilo. Sa vrata apoteka ti se keze natpisi: NEMAMO ALKOHOL, MASKE I RUKAVICE. Krevelje ti se prazni rafovi marketa gde stoji brašno i toalet papir. Bog te mazo Lazo, moraću na prinudnu dijetu, misliš se u sebi. Ne želim ni da razmišljam šta će biti zafali li toalet papira. Neka su se bar neki snabdeli, dabogda se prosrali! Neeee, ne volim da kudim i osuđujem, pokušavam, al ne mogu trezveno da se izražavam i rasuđujem. Ako si te sreće da pronađeš makar kilogram oštrog brašna, eto te na konju! Šećer se još uvek može naći, pa ćemo spremati tulumbe! Ko šiša bez toalet papira klonju. Kupiš još nekih trista čuda, jer ko zna, došla su vremena luda. I da, sve vreme nosiš masku od onih nekoliko što su ti preostale iz lepših dana, kada si ih koristio za rad u prašini ili čišćenje kupatila. Sto znoja ispustiš, jer te jelte guši, pa se zezneš nekoliko puta i uhvatiš se za nju jer oće da spadne (a to nikako ne smeš!). Onda dođeš kući i slučajno ti na netu iskoči slika kako se pravilno stavlja jednokratna maska i shvatiš da si je sve vreme nosio naopako. Pa ti dođe da se samoubiješ!!!

Kad dođeš kući procedura ko iz Černobilja da si stig’o. I neka je tako, samo nek je se pridržava svako. Te se presvlači, te luftiraj stvari, odmah na pranje bacaj sve. Onda se dohvati onih 50ml alkohola što ti je preostalo i briši svaki kupljeni proizvod ponaosob. Pa se pogubiš ko guska u magli, ne znaš šta si obrisao, šta nisi, gde si bio, gde si doš’o, kud si poš’o! Sve više postaješ uveren da si svojim ukućanima ovim putem doneo virus.

Pa odeš na net, a tamo se raspisalo i pismeno i nepismeno. I ono što previše koristi tačku i znak uzvika, i ono što ne zna ni šta je tačka, a kamoli kvačica na Č, Ć, Ž i Š. Ćosava latinica brate na sve strane! A net prostran, pa u njega sva papazjanija stane! Pročitaš onda koliko se Korona zadržava na određenim predmetima. Koliko u vazduhu. Pa pogledaš po koji klip gde nam se obraćaju zaraženi. Pa onda pustiš tv. Svaki dan zabrane nove, matoraći se šeću ko leptirići, parkovi tuce puni, proleće je, što vas običan virus buni!? Buniće nas dragi moji virus sve, kasnije ili pre! Kamo lude sreće da je sve stalo prvog dana, ne bi nas urnisali postupci nedgovornih i neozbiljnih šarlatana!!!

I tako u nedogled u svojoj glavi, pored problema i činjenica koje stoje, sam stvaraš još pregršt problema, brineš se, sekiraš, odgovoran jesi, ostaješ kod kuće, ali zbog nabavke povremeno moraš i da reskiraš. Pa te dodatno sjebu "rodoljubi" mili što iz najkritičnijih zemalja svojim kućama dojehaše čili. Karantin im smejurija beše, svima nam zabiše nož u leđa i potpisaše tvrdnju da neprijatelja ne treba da se bojiš, jer sa njim znaš kakav scenario možeš da krojiš. ''Prijatelja'' se čuvaj. Mudar plan u vezi sa njima ovih dana kuvaj! 

Smirimo se, stisnimo, Bogu se pomolimo! Jeste proleće buja lepše no ikad do sad, ali mislimo i na naredno proleće, sada tako daleke 2021. Žilavi smo ljudi, ali nastavimo li ovako raspasano, virus će strahovito da nam naudi!

Okrilje doma nam je bilo i biće spas, zato OSTANIMO KOD KUĆE, kažem vam, uz pomoć ovih velikih slova, na sav glas!!!

Pričajte, šijte maske, pojačajte muziku do daske, pevajte, rasplamsajte strast, čitajte, zaostalih kućnih poslova se latite, kvarove otklonite, deci se maksimalno posvetite, ma bilo kojom zanimacijom koja vas ispunjava vreme skratite i misli skrenite. Ne kreveljite se, ne rizikujte, ne vilenite!  Srećnici ste ako imate dvorište, buduća bašta vam se ko nikad veseli, ma vaš je dan celi za sve one lepe stvari koje vam srce osmisli i najiskrenije želi!

U uspešnoj borbi protiv Korone osmislimo kućne zakone i pridržavajmo ih se bez izuzetka, jedino tako ćemo se izvući iz ove kaljuge i krenuti putem oporavka i napretka! O tome vam pričam! 


VAŽNA NAPOMENA: TEKST SA OVOG LINKA MOŽETE SLOBODNO DELITI NA SVOJIM DRUŠTVENIM MREŽAMA. ALI SVAKA NJEGOVA UPOTREBA, TJ. KOPIRANJE I NJEGOVO OBJAVLJIVANJE NA DRUGIM BLOGOVIMA I PORTALIMA BEZ PRETHODNE DOZVOLE I  POTPISA AUTORA I NAVODA IZVORA TEKSTA, KAO I KOPIRANJE BILO KOG DRUGOG SADRŽAJA SA BLOGA, PRIBEGAVA TUŽBI ZA KRŠENJE AUTROSKIH PRAVA. O TOME VAM PRIČAM! 

Izvori fotografija odozgo naniže: 

6 коментара:

  1. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  2. Fino si to napisala, nego nije mi jasno šta se dešava sa našim dušama, danas saznah da pored svih silnih pričanja da jedino ja i majka nemamo pravo ni na kakvu pomoć, može da dodje gerontodomaćica samo do vrata, ej samo do vrata, a ni ja ni majka ne možemo do njih. Drugarica koju sam pozvala kaže da ja spadam u rizičnu grupu pa videćemo se kad sve prodje, ej svete gde odosmo, šta učini korona od nas, više nas niko naše ludosti spasiti neće.

    ОдговориИзбриши