среда, 04. октобар 2017.

Moje dete ima najlepše ime

iliti Imena luda nalaze se svuda


U vrtlogu kiča, šunda i raznoraznih drugih glupiranja ne bi li čovek po svaku cenu bio poseban i drugačiji, upletoše se i lična imena. Tako nam se deca zovu kao psi, automobili, fotoaparati, kao turistička mesta,... Ponekad prosto roditeljima zafali kreativnosti, pa se dobije još jedan Marko, Miloš, Zoran, Dejan, Jelena, Milica, Ivana,... Iako se pritom neki detetov bliži rođak zove tako. Ma nema veze! Još ako je kum (kako je uglavnom bivalo ranije, a i danas ne izostaje) nadenuo ime, ma pogovora nema, dete tako MORA da se zove! Svakako je ime koje dete ponese, njegovom roditelju najlepše i najdraže. Ali,...


Kakvi su moji stavovi po ovom pitanju, zašto treba dobro promisliti pre nego se detetu da određeno ime, kako se zovu moja deca i zašto smo im ja i moja jača polovina odabrali upravo ta imena, o tome vam pričam.

Prilikom odabira imena za našu decu, nastojali smo da ona budu nesvakidašnja, a pritom zvučna i normalna, da se tako ne zove niko iz naše šire okoline, da to budu imena na koja deca kasnije mogu da budu ponosna, da se fino slažu sa prezimenom,... Želeli smo da i jedno i drugo naše dete ima lepo ime, da se ceo život diči njime, da se odlučno predstavlja i svima na znanje stavlja da je već po tome kako se zove u stanju da osvaja nove svetove!


Sigurno će neko od vas ko bude čitao ovaj tekst imati isti komentar kao i za tekst ’’Da li si i ti žena sa dva prezimena?’’. Ono tipa da uopšte nije bitno kakvo ime ili prezime čovek nosi, ako je kadar da uspešno gaca kroz sve u šta ga život zaglibi. Ova tvrdnja je ispravna, to se razume, ali zašto sebe i dete lišiti tog divnog detalja posebnosti? Nije li lepo kada ono jedino u razredu, ma u školi, nosi to autentično, moćno ime? Mada, uvek neizostavno, ’’resavska škola’’ umeša svoje prste. Nažalost. :(

Bilo je, a ima i dalje, onih koji se zabezeknu kada čuju kako nam se dete zove. Pa onih koji ime nenormalno akcentuju. Pa onih koji mu dodaju jedno, suvišno, slovo i unakaze ga. Elem, sigurno vas zanima kako se zovu naši mališani?

Prilikom odabira imena, pored gore pomenute autentičnosti, a kako i mužu i meni imena počinju na Mi, voleli smo da i imena naše dece počinju istim slovima. Pa da to budu srpska imena, jer biti Džon može svako, ali u našoj zemlji Džon je Jovan, je l’ tako? Pritom se potrefilo da i jedno i drugo ime dragu i voljenu decu još milijima pravi. Miona i Milun, tako se zovu naši anđeli mali. :)

Milun je relativno češće ime. Možda vam je ušlo u uvo iz, po sto puta reprizirane na RTS-u, serije Srećni ljudi. Naleti se pokatkad na čoveka ovog imena, tako da nismo doživeli iščuđavanje u ovom slučaju. Sa Mionom je drugačije. Prvo da vas odmah usmerim na pravilan izgovor. Nije Miona, sa akcentom na O, već je Miona, sa akcentom na I. E sad, zavisi kako budem raspoložena kada to iščuđavanje krene. Znala sam samo, ali onako na finjaka, da obrusim da smo svi išli u osnovnu školu i u 5. razredu obrađivali pripovetku ’’Prva brazda’’ Milovana Glišića. Nekad i citiram ovaj tekst, da, naravno da ga znam napamet: Uvrh sela Velike Vrbice, čak gore - već pod planinom Vratarnom - vidi se odovud, s Latkovačkih pogledi, skromna seoska kućica i uz nju dve-tri zgradice. To je kuća udovice Mione…

Eto otkud ime Miona. Divno i staro milo srpsko ime. Još ako se savršeno uklapa uz prezime, što kod nas itekako jeste slučaj, bude pun pogodak!

Obožavam kada roditelji daju ime detetu po nekoj osobi ili milom događaju koji je ostavio pečat na njihov život. Manje više po dedi, babi, pradedi ili prababi. Oduševio me je recimo izbor imena koji je za svoje dete napravila autorka bloga ‘’Sreća je zdravlje’’. Ko prati rad drage Tijane, zna o čemu govorim. :) Još dva muška imena koja roditelji u mom okruženju nadenuše svojoj deci ne ostaviše me ravnodušnom. Janko i Ignjat zovu se jedna dva malena, a po imenima tako velika dečaka. S druge strane, nijedno žensko ime ne ostavi utisak na mene u poslednje vreme. Al’ zato Dunje i Ive zriju na sve strane. Ima tu i jedna Lalarija. A i Nikon. Ne, ne, nije fotoaparat. :D

Kako glasi najlepše ime vašeg deteta? Na koji način ste ga birali? Da li su vam imena uopšte toliko važna? Volela bih kada biste svoja iskustva i stavove podelili sa mnom.

Pozdravljam vas do narednog teksta i hvala što ste tu,
Milica


Izvori fotografija odozgo naniže:
1. moj drug PowerPoint i ja
2. www.sindicatdepares.com

12 коментара:

  1. Divan text Milice, uživala sam čitajući, kad eto i mene u njemu, hvala na tome zaista mi je čast. Dugo dok smo muž i ja još masrtali o bebi razmišljali smo kako bi se zvala kada bi nam se nekim čudom desilo da je dobijemo. Nekako sam slutila ako se čudo desi da će biti muško dete, intuicija valjda. No ime koje smo se muž i ja složili da ćemo dati mališanu bilo je Uroš. Možda jeste često i standardno al nama se učinilo jako lepo i takodje smo gledali kao i vi da lepo ide uz prezime, da bude zvučno. No čudni su putevi gospodnji pa se sad imenom našeg Ivana ponosimo i još bolje zvurci uz prezime. Inače Miona i Mulun su divna imena. Svakako će se izdvajati po mnogo čemu 😊

    ОдговориИзбриши
  2. Meni, npr. nikad nije bilo vazno da ime mog deteta bude srpsko.. vec njegova simbolika, retkost, zvucnost...
    Zelela sam da dete svoje ime moze bez problema da izgovori bilo gde u svetu.. jer, upravo mu to i zelim.. da prodje ceo svet i da ga svi nazivaju pravim imenom, bez poteskoca...
    Izabrali smo ime VIKTOR.. jer zelim da bude pobednik, uvek... cak i kada gubi.. i da nikada ne zaboravi koliko je snazan..
    U periodu kada sam ga birala, nisam poznavala nikoga sa tim imenom... sada, sve cesce cujem da se klinci tako zovu... da li je simbolika u pitanju.. ili pomodarstvo.. ili..
    Nije me ni briga... ja imam jednog i jedinog.. POBEDNIKA!<3

    ОдговориИзбриши
  3. Врхунски написано. Браво! Тата.

    ОдговориИзбриши
  4. Zenica oka moga zove se Aleksandar, sve redje cujem to ime pa je tako i u vrticu a sada i u skoli u svom razredu jedini sa tim imenom.

    ОдговориИзбриши
  5. Caos draga moja... Odlican tekst..ja sam neko kod jos uvek nema dece, i senadam da cu jednog dana imati.. Elem, sto se tice imena, meni se ne dopada obicaj kada kumovi daju imena i napnu da to budu bas ta i nikako drugacija... Stanite, vi ste kumovi, ja to postujem, ali zar se mi nista ne pitamo.. Mi smo ti koji ce biti pored svoje dece svakog dana.. Tako da mi se taj obicaj nikako ne dopada...ako mi se jednog dana ostvari san volela bih imena-Relja, Kija, Lorena, Nikita 😂😁

    ОдговориИзбриши
  6. Dok nije stigao rezultat ac, zvala sam je Nikola a od tog poziva postala je Ana.
    Ime me je asociralo na raketu, na prodornost, na biranje svog puta. Ni jedno više nije bilo opcija.

    ОдговориИзбриши
  7. Kad nam se rodila prva ćerka dadosmo joj ime Mila-svidelo nam se i složili se bez razmišljanja nas dvoje. Što se tiče druge ćerke ime je dobila po kumi samo u skraćenom izdanju-umesto Ivana dobismo ime Iva. Inače smo pristalice kratkih imena i ja i suprug. A naša treća ćerka se meni javila u san,kad još nismo znali ni pol,i ja sanjala da sam rodila Dunju, plavu i malu..kakva je na kraju i ispala.. 😊

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pred kraj prve trudnoće sanjala svog sina malog i plavog i takav je i dan danas 😀 😊 😍

      Избриши
  8. Divan tekst, uostalom kao i svi tvoji tekstovi.Cerka nam se zove Andrea,muz obozava pesmu "Andrea" i po njoj je i dobila ime. Sada je veoma cesto,u raznim varijacijama,i medju decacima i devojcicama,ali mi je i dalje drago. Jedino me nervira kada ljudi ubacuju slovo "j" pa bude Andreaja i jos se ljute kada ih ispravljamo jer je to zaboga samo jedno slovo...po toj logici je ime Milan i Miljan isto,jedno slovo manje-vise ;) Sin je Janko,ime sam licno ja birala,cim sam ostala trudna rekla sam da ako bude musko zvace se tako i nikako drugacije. Meni je ime prelepo,nase,staro i nazalost zaboravljeno,totalno nepravedno . Misljenja oko tog imena su skroz podeljena,ili se ljudi oduseve kada cuju kako se zove ili kazu da sam detetu dala ime za dedu...mene iskreno bas briga,ja mislim da je prelepo,jedinstveno i izdvaja se u moru istih imena. Svaka cast za izbor imena,Miona i Milun su toliko mila i slatka imena,bas kao i njih dvoje <3 <3

    ОдговориИзбриши
  9. Meni/nama npr. uopšte nije bilo bitno da naše dete ima srpsko ime, niti da to ime bude staro, tradicionalno ili kako god "naše" ime ali mi je bilo bitno da svuda može ispravno da se akcentuje, da ljudi ne dodaju slovo viška prilikom pisanja ili izgovaranja, da bude kratko (jer nam je prezime dugačko :) ), da ne dobije bar 5 nadimka od samog imena...da bude ime "baš za njega"- kada ga pogledamo da možemo da kažemo: "da, to je naš Luka". Nažalost, ime je baš tih godina (pogotovu nakon rođenja) postalo jedno od omiljenih muških imena pa u vrtiću ima druga sa tim imenom a i u parkiću je uvek prisutan bar još jedan Luka. Nekako sam navikla na to jer sam sigurna da je jedini sa tim prezimenom (a onda saznam da sem njega U Srbiji postoji još jedan dečak sa istim imenom i prezimenom :D ).
    Sem imena Luka razmišljali smo o imenima: Filip, Nikola (koje se meni mnogo sviđa a tako je "obično")...pa je bilo tu još raznih imena koji su iskakali od onih starijih Mihajlo, preko Davida do Noe :)
    A ako ikada budem imala devojčicu zvaće se Tara <3
    To ime je tako jako i snažno a ujedno lepo i nežno.

    ОдговориИзбриши
  10. Konstantin i Maksim 💚💙
    Divan tekst kao i uvek 😘😘

    ОдговориИзбриши
  11. Love checking out your blog! These look like great products to try! Thanks for the share.
    Scarlett


    ОдговориИзбриши