среда, 29. март 2017.

Patuljak Grozden otkriva proleće


Kako se jedan maleni, radoznali patuljak upoznaje sa prolećem, o tome vam pričam u ovoj priči za laku noć. 

Na kraju divnog, toplog leta, kada ukusno grožđe vinogradima dođe k'o neka kruna, rodi se jedan maleni patuljak. Zbog ukusnih kuglica grožđa koje su tada vladale patuljastim trpezama, dadoše mu ime Grozden.


Bio je to jedan veseli, radoznali patuljak. Nije prestajao da zapitkuje i istražuje. Nije se zaustavljao u svojim čarobnim igrarijama. Non-stop je pevušio neke milozvučne izmišljene pesmice. Inspirisalo ga je šuštanje suvog lišća kada ono s jeseni zameni travnati tepih. Tada već gole grane otvarale su mu neke drugačije vidike i podsticale ga na nova razmišljanja. A ni slutio nije šta ga tek čeka kada dođe proleće! Mama mu je jednom prilikom spomenula zimu i vrlo dobro je zapamtio njeno upozorenje: ’’Tokom zime nije preporučljivo da patuljci izlaze iz svojih domova, koji su se nalazili na samom dnu gorostasnih šumskih stabala, jer je postojala opasnost da gladni vukovi i druge životinje lako opaze njihove jarko crvene kapice i k’o šumsko lišće zelene pantalonice. Najsigurnije bi im bilo da u krugu svoje porodice uživaju u toplini malenih skrovitih domova sve dok se ne otopi sneg i ne grane proleće.’’

Tako je i bilo. Patuljci ne promoliše svoje purpurne nosiće dok god su kroz svoje prozore videli sneg. Svojim vrednim ručicama i sprećušnim nožicama, tokom leta i jeseni, obezbediše dovoljno ukusne hrane za celu zimu, pa su malo, po malo, nešto grickali i pritom uživali u nestvarnim pričama koje je tako posebno pričala baka patuljak.

Krajem februara meseca odluči proleće da stupi na scenu. Patuljasta porodica to ne bi ni primetila da ne beše Grozdena. Ugledao je mališančić nešto sebi totalno strano. Neko maleno drvo sa zelenom stabljikom, a belom krošnjom. Kako je bio poslušan dečačić, nije bez pitanja potrčao napolje da sazna o čemu se radi. Informisao se najpre kod bake. Kada joj je opisao šta je video, patuljčica se veselo nasmeja i reče: ’’Ooooo, dragi moj mališa, pa to je moja imenjakinja. Sede glave i pognuta upravo kao ja, zove se visibaba. 

Ovaj divni cvet vesnik je proleća. Čim on promoli svoju glavicu na površinu, znači da će uskoro da nastupe sunčani i topli dani. Znači da će priroda da se probudi!’’

’’A kako to bako da se probudi? Kako to priroda spava?’’ - radoznalo će Grozden.

’’Priroda se tokom zime odmara, drago dete, baš isto onako k’o što odmaramo i mi, patuljci. Spava i sneva cvetne, prolećne sne, sve do onog dana dok se hrabra visibaba prva ne probudi i dok ne vikne na sav glas: BUĐENJE! STIŽE NAM PROLEĆE! I, verovao ti meni ili ne, od tog uzvika i drveće, i cveće, i trava,... sve počne da se budi. Pazi kad uzvik čuju i ptičice koje su s jeseni otputovale na jug u toplije krajeve! Čim im on dopre do ušiju, eto ih nazad u naš svet. Da se druže sa vedrim nebom, da druguju s bubicama, trčkaraju s vevericama!’’

’’A kako zapravo izgleda to proleće bako? Kako da ga ja prepoznam? Šta od njega mogu da naučim i saznam?’’

’’Proleće su pupoljci Grozdene. Proleće je bubamara, naša prijateljica stara.




Proleće su oči širom otvorene. Proleće je najlepši cvet i miris koji te, iako nemaš krila, tera na let.



Proleće je sunce i puno srce. Proleće je trčkaranje do mile volje. Proleće je riznica elana i dobre volje. Prepoznaćeš ga lako, to može svako! Kroči veselo, mališa, kud te noge nose, umij se kapljicama prve jutarnje rose, udahni vazduh punim plućima, jer proleće mnogo toga da ti ponudi ima. Ono ti sprema povrće, mmmmm, da poližeš prste i voća brojne vrste. Ono te mami i zaista uči mnogo čemu. Proleće ti poručuje da od novih stvari ne treba da imaš tremu. Da su novi počeci zapravo nove pobede. Da je život jako lep iako možda to nekada ne izgleda tako. Uči te da budeš slobodan i uvek razdragan. Uči te da se smeješ. Da se uvek raspoložen budiš. Uči te da budeš human i uvek pružiš pomoć onome kome je zaista potrebna. Proleće ti poručuje da je drugarstvo zapravo najlepši cvet. Cvet iz kojeg se kasnije rađaju mnoge druge ljubavi. Mašta je takođe plod proleća. Jer, dok proleće traje, mašta nam najposebnije doživljaje daje. Proleće je kućica na drvetu i šator u bašti. Proleće je divno gnezdo, na krovu kuće, jednoj lasti. Proleće je tobogan i klackalica, proleće je zagonetka za otkrivanje laka, proleće Grozdene moraš natenane da doživiš, ne može tu ništa na brzaka!’’

Grozden će na to: ’’A kada bako ja sa prolećem mogu da se upoznam? Jako sam nestrpljiv! Ne mogu svoju radoznalost da obuzdam!’’

’’To pitanje sam htela da čujem milo moje dete!’’ - reče baka. ’’Sad lezi u krevet da najlepše sne snevaš. Ccccc, stavi ruku na usta kada zevaš! :D A sutra ćemo, zorom ranom, najpre sa visibabom da se upoznamo. Pa put pod noge, ja i ti u duetu, idemo da na najlepši mogući način doživimo našu prolećnu planetu!’’

Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

Izvori fotografija odozgo naniže:
1. www.deviantart.com
2. autorska
3. autorska
4. autorska
5. autorska

Нема коментара:

Постави коментар