уторак, 21. фебруар 2017.

Pričam ti priču za lep i miran san dok ne svane dan

iliti Čovek je jedna čudna sorta


Kakve su zamisli i nadanja jednog malog svica i šta će on biti kada poraste, o tome vam pričam u ovoj mojoj priči za laku noć. 


Mama svitac je svog mališana zatekla kako čuči ispred velikog otiska ljudskog stopala.


 ‘’Mama, mama’', rekao je maleni svitac,‘’ malopre su ovde prosla dva ogromna drveta!’’
Mama svitac se blago nasmeja i reče:
‘’Drago moje dete, to nije bilo drveće, to je bio čovek!’’
‘’Čovek? Šta je to?’’
‘’To je isto živo biće kao što smo mi, samo mnogo veće i drugačije od nas.’’
‘’Drugačije? Šta to znači?’’, upita mali svitac.
‘’Pa, drugačije izgleda, jede drugačiju hranu, živi u drugačijem svetu od našeg.’’
‘’Mama, a da li čovek ima krila? Ima li isto šest nogu kao i mi, ili ih ima osam, kao naši drugari paukovi?’’
Mama odgovori:
 ’’Niti ima krila, niti toliko nogu. Umesto krila ima dve ruke, a za razliku od nas, samo dve noge. Eto dušice, to su upravo te noge za koje si ti mislio da su drveće.’’
‘’Ahaaa! Mama, a kako se ljudi sporazumevaju? Da li zuje kao mi, ili cvrkuću kao naše drugarice ptičice?’’
‘’Oni govore nekim svojim posebnim jezikom. Znaju da ispričaju tako divne i zanimljive priče, ali tim istim svojim rečima u nekim situacijama znaju tako da povrede i nanesu bol, da je to nešto neverovatno!’’
‘’Ali mama, zašto to rade? Zašto povređivati nekoga? Zašto ga dovoditi u situaciju da pati?’’
‘’Zato što se, za razliku od nas insekata i drugih životinja, ljudi dele na dobre i zle. Na one koji misle samo na sebe, na svoju korist i uopšte im nije bitno da li će nekoga povrediti, i na one koji bi sve svoje dali samo da ljudi oko njih budu srećni i zadovoljni.’’
‘’Hm’’, zamisli se beba svitac, ‘’ti ljudi su stvarno čudna sorta! Mama, mama, a da li drugačije svelte oni ljudi koji su dobri, od onih koji su zli? Tako verovatno oni dobri znaju da se čuvaju od onih loših.’’
‘’To bi bilo idealno, mudro moje dete, ali nažalost, mi svici smo jedine životinje koje svetle!’’


‘’Tako mi ja žao! Ali ja ću mama da učinim da se to promeni! Kad porastem postaću najbolji doktor svitac na planeti, lečiću sve bolesne ljude i životinje, a glavna misija će mi biti ta da ljudima omogućim da svelte kao i mi! Tada oni koji su dobri neće imati čega da se brinu, ali će zato za one zle svi znati ko su i kakvi su, a njima će jedino važno biti da što pre postanu dobri, kako ne bi bili usamljeni, bez prijatelja i ičije podrške. A onda će planeta postati savršeno mesto za život ljudi, isto onako savršeno kao što je savršen naš biljni i životinjski svet, gde vlada ljubav, sloga, drugarstvo, sunce i čist vazduh!’’
Mama svitac se ponosno nasmeja, poljubi svoje čedo i sebi u bradu promrmlja:
 ‘’Kamo te sreće!’’


Na nebu je umesto meseca već počelo da se probija sunce. Mama i dete se uhvatiše za ruke, pa krenuše u nove radne i životne pobede.


Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

Izvori fotografija odozgo naniže:
1. es.magmedia.club
2. www.pinterest.com
3. 7te.org

2 коментара: