среда, 13. април 2016.

Man'te me se!

Kakvi su vaši stavovi što se predizborne kampanje tiče? Verujete li da će se silna brda i doline nakon izbora stvarno i dogoditi?

Kako na mene utiče sve navedeno i šta su moja očekivanja, o tome vam pričam.


Man’te me se!

Man’te me se vi veliki mali ljudi
želim čista srca da se budim,
ne želim da se izjašnjavam,
ne želim, jer nemam o kome, da sudim
i nemam nameru nametljivo da se nudim.

Man’te me se ulični šalteraši
moja se malenkost svoje reakcije plaši
kada me salećete bez pardona
i propagirate maglu na sva zvona.

Man’te me se zvanja iz izbornih štabova na telefon fiksni, tj. stabilni
jer moji živci postaju labilni
kada me zivkate po nekoliko puta na dan
iako vam je odmah jasno rečeno da vaš poziv nije poželjno deklarisan.

Man’te me se poreza, nerealnih dažbina i presmešnih taksi,
osim toga što mi je zbog njih novčanik lakši,
lakša postaje i moja odluka
da je daleki svet za mene idealna prilika.

I ne iskačite mi iz frižidera.
Vrlo mi je jasno šta vaš poklon u vidu hemijske olovke ili upaljača smera!
Upaljač bi da se njegov plamen vijori
na mitingu gde njegov gazda iz petnih žila ’’govori’’,
a hemijska bi da zaokruži samo jedan broj
sudnjeg dana, u kabini šćućurenoj.
Ali moja ruka drugo želi!
Želi da pruži ruku spasa, želi da zagrli,
da pucketa prstima jer se s pravim razlogom veseli,
ona bi da aplaudira mališanki koja da izrecituje dečiju pesmicu rado želi.

Vratite mi reklamu za prašak i za smrznuti grašak,
vratite mi koncertne plakate,
pa makar i sa novokomponovanim nastupima bili,
vratite mi bilborde što nerealnu lepotu slave,
sve je lepše od onoga što trenutno vlada
i od svakodnevice mi pravi film užasa i strave.

Man’te me se obećanja
jer uglavnom budem od makovog zrna manja
tokom nepredizbornih dana!

Želim da se lečim i da bolest sprečim,
a ne da me bolest nadvlada
pa da doktor mora da me primi jer mu pred noge padam.
Ne trebaju mi poznate tetke i strine
da bi lekari hteli da me prime,
ne treba mi tona kafe i čokolade
kojima bi medicinske sestre da se slade,
treba mi osoba svesna svog poziva,
koja se ne breca i koja srdačno za pregled proziva.

Fali mi par toplih reči
koje će mi šalterski službenik ili prodavac u marketu reći,
fali mi objašnjenje, kultura, strpljenje,
fali mi pozitivno okruženje!

Fale mi fabrike, za posao prilike,
fali mi realan svet koji slavi leptira let,
za razliku od sveta u kome sam sada,
sveta gde kič i šund vlada,
sveta koji ideale ruši kao talas kulu od peska,
fali mi iz detinjstva vrteška da preokrene za 360 stepeni sve
i napravi od naše zemlje mesto drugačije.

Budimo ljudi!
Dopustimo da se o nama realno sudi.
Budimo ravnopravni, nenametljivi, smerni,
prema drugima iskreni, sebi verni.
Nek’ izraz ’’prodane duše’’ postane samo fraza,
nek’ prednost ima zaslužna osoba,
a ne mamina i tatina maza.
Budimo pošteni,
neka velikodušnost halapljivost surovu zameni.
Budimo za pomoć u svakom trenutku spremni,
neka nas materijalne stvari ne usmeravaju,
neka nam srca govore, a dela nek’ nas predstavljaju!

Ja vrlo dobro znam šta je šest dana pre prvog maja.
Zato na uranak u prirodu divnu krećem nedelju pre
da mi tog dana kraj malog ekrana ne presuše moždane vijuge.

Do narednog posta,
pozdravljam vas,
Milica

12 коментара:

  1. Bravo Milice-sve si sjajno pretocila u stihove-sve bas sve ...zagadise nam sve zivo -i to ne ovi ili oni -svi do jednog sy napravili sve sto su mogli i umeli da nam pretvore zivot u pakao.I necu na izbore-ne dam nikome svoj glas.Ne dam i tacka.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti Jasmina! Upravo tako, svi iz istog koša pohrlili sa jednim jedinim zadatkom, da upropaste sve što vredi i od čega može da postane nešto realno i normalno!

      Избриши
  2. Divno receno, svaka ti cast.

    http://mojasvastaricams.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  3. Milice, svaka ti cast! :) Divno receno, mislimo isto, naravno. :)

    ОдговориИзбриши
  4. Bravo,zaista dosadise,odlicno si to napisala,svaka cast.

    ОдговориИзбриши
  5. Bravo,zaista dosadise,odlicno si to napisala,svaka cast.

    ОдговориИзбриши