Trešnja - inspiracija neizbežna

Nisam smela da dozvolim da prođe proleće, a da sa vama ne podelim ovaj post, tj. pesmu o kraljici voća i to na način na koji je ja vidim i doživljavam. Ona se ponosno šepuri u mom dvorištu i ceo post je protkan upravo njenim fotografijama i to u svim onim izdanjima koja je prate tokom čitave godine. No, da ne dužim više, nadam se da ćete uživati u još jednoj mojoj igri sa stihovima. :) 



Trešnja, o tome vam pričam.

Kraljica nad stablima je ova lepotica što stasito vijori svoje grane,

iskreno i devojački pozdravlja svako jutro koje svane,

tako gorda, tako plodna,

trešnja sočna, blagorodna.

Kad u proleće svoju haljinu od behara ponese

k’o kakvu venčanicu svetski poznatih stilista,

vidim na njoj kako na momente nema želju da olista,

jer prolećno cvetanje na njoj nekako posebno blista.

U tom beharu, kao na nekom vašaru

sjatio se roj pčela k’o pregršt vesele dece

i gle čarolije, gle sreće,

trešnja još mlada, neiskusna, mala

najlepša košnica na svetu postala.

Pčele drage udružile svoje snage

oprašuju cvet svaki koji će nam čarobni plod dati,

a pritom se obilno slade,

svoje zadovoljstvo i užitak u buduće crveno carstvo sade.

Kako sve lepo ima kraj

svoj sneg od latica trešnja lepotica baca u zaborav i beskraj.

A da vidite tek pčelinji žal!

’’Ne brinite, tu su dunja, jesenja kraljica i brojna livadska nasmejana cvetna lica!’’,

obradova ih ovim rečima trešnjica.

Pčele se ozariše,

na gostoprimstvu se trešnji zahvališe.

Listovi nabrekli, sićušne plodove kriju,

k’o roditelji decu ih štite dok ne uzriju,

dok ne dobiju onu carsku boju,

kraljevski crvenu,

samo na pogled slasnu i medenu.

I eto, dođe taj dan,

trešnja mami, zove, priziva,

radost na svačijem licu izaziva,

a sreću u srcu i duši,

sve predrasude ruši, tabue lomi,

sve ljude ovog sveta bi pod svoje rodno stablo da udomi.

A mi ljudi, zahvalni, a drčni,

topimo se u slasti od plodova moćnih

bogom danih i tako sočnih.

Ipak, ne služe nam trešnje samo za jelo.

Na svoje uši ih ko najlepše minđuše mećemo veselo!

I ko jednom minđuše ove vrste šetao nije,

taj i ne zna koje sve čarolije detinjstvo i odrastanje krije.

Otkud sad taj dah hladnoga vetra

kroz zeleno lišće trešnje koja uživa u čarima leta?

Zaslužila nije to,

nakon što nas je s proleća počastila sa milion divnih plodova posle čarobnog cveta!

Dolazi li sa juga ili sa severa?

Ko ga šalje?

Nije nam potreban, neka nastavi dalje!

Ali trešnja tako ne misli.

’’To dolazi jesen!’’,

kroz šum svog lišća izusti.

’’Sada je na red došlo da zlatna kraljica budem,

da promenim haljinu zelene boje

i žutu jesenju odoru prostrem na grane svoje.’’

I sada si lepa,

svako ko prođe pored nje joj tepa.

Tako motivišeš i inspirišeš,

takvom toplinom odišeš!

Za koji mesec tek

dunu još jači vetar od onog jesenjeg.

Prvi put, drugi, treći

i dosta smo pričali o sreći!

Sada tuga nastupi, zima kuca na vrata,

a na trešnji ni venčanica, ni crvena, ni zelena, niti haljina od zlata.

Ogoljenih grana čami tužna, sama.

Ta tuga je ipak kratkog veka,

jer je za koji dan topla bunda od snega čeka.

Biće snežna kraljica

u voćnjaku prava lepotica!

I neponovljiva čarobnica!

Jer čim topliji dani granu

trešnja opet pokaže svoju manekensku stranu,

pa promoviše nove modne stilove,

svakog godišnjeg doba iste,

a opet nekako drugačije i posebne.

Ta diva među voćem svim

zna da očara sa mnogo čim,

da nam zauvek pečat na srce stavi

i hteli mi ili ne,

postadosmo trešnjini fanovi, iskreni, pravi!

Nadam se da ste uživali i bar na trenutak se ovako virtuelno osvežili i zasladili? :D 

Pozdravljam vas do narednog posta,

Milica